Izvor: S media, 08.Feb.2011, 01:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri godine zatvora za skrivanje partijskih finansijera
Vlada Srbije će prekosutra utvrditi Predlog zakona o finansiranju stranaka koji se nalazi na spisku uslova bez kojih Srbija neće moći da dobije status kandidata EU
Prema novom zakonu o finansiranju stranaka koji će Vlada Srbije utvrditi u četvrtak ne samo što su limitirani prilozi građana – 20 prosečnih plata već su predviđene i stroge kazne za one koji prikriju izvor i iznos prikupljenih partijskih sredstava – od tri meseca do tri godine zatvora. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Propis se nalazi na spisku poznatih deset uslova bez kojih Srbija neće moći da dobije status kandidata za člana Evropske unije, a treba da se nađe pred poslanicima.
Đorđe Vuković, programski direktor Cesida i član Radne grupe za pripremu ovog zakona, za „Politiku” kaže da su Venecijanska komisija i EU imale neke komentare na radnu verziju zakona, ali da ti njihovi komentari nisu bili od suštinskog značaja. „Radilo se više o pojašnjenjima, jer je reč o ljudima koji ne poznaju ceo pravni sistem Srbije”, navodi naš sagovornik.
Novim zakonom, koji uvodi evropske standarde u ovu oblast, biće uvedeni limiti prema kojima će građanin političkoj partiji moći da priloži iznos od najviše 20 prosečnih plata, a firma 200. U izbornoj godini, i to za izbore na svim nivoima, limit će praktično biti duplo veći: građanin će moći da donira 40, a firma 400 plata.
Zanimljivo je da, posle usvajanja ovog zakona, neće više samo stranka biti odgovorna ako primi prilog iznad nezakonitog iznosa, a sve donacije iznad hiljadu dinara moraće biti uplaćene na račun, već će odgovarati i onaj ko daje takav prilog.
Propisane su i stroge novčane kazne, ali i kazne zatvora za one koji prekrše zakonske odredbe. Vuković ocenjuje da su planirane kazne oštrije od postojećih. Praktično, postoje tri seta kazni: prekršajne kazne, zatim one za zloupotrebu zakona i one koje podrazumevaju oduzimanje sredstava iz javnih izvora.
Prema radnoj verziji zakona predviđena je, recimo, kazna od tri meseca do tri godine zatvora za donatore i za odgovorne u partijama ukoliko prikriju izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava. Novčanom kaznom od 200.000 do dva miliona dinara biće na primer kažnjena stranka ako za svoje finansiranje primi novac od stranih država, stranih firmi i stranaca, anonimnih darodavaca…
Pored toga što su precizirane obaveze političkih stranaka, tačno se navode i obaveze Agencije za borbu protiv korupcije koja će kontrolisati zakonitost njihovog finansiranja. Stoga, Vuković misli da su u vezi sa ovim propisom tri stvari ključne. Prvo, modeliran je tako da rešenja odgovaraju postojećoj praksi. Drugo, Agenciji za borbu protiv korupcije omogućen je takozvani paralelni monitoring, pa će i ona, u trenutku kada stranka preda izveštaj, imati svoj sistem informacija, odnosno procenu koliko je određena stranka potrošila u nekoj izbornoj kampanji. Naravno, i tu će postojati neka odstupanja, ali će barem biti moguć uvid u to da li su odstupanja velika ili nisu. „Ako agencija vidi da je neka stranka potrošila dva miliona evra za kampanju, a stranka kaže da je potrošila pet stotina hiljada, to će onda biti ozbiljan signal da se proveri šta tu nije uredu”, dodaje Vuković. Treća važna stvar, po mišljenju Vukovića, jeste to što se uvodi ceo sistem nadležnosti agencije, kojoj se pružaju brojne mogućnosti za kontrolu finansiranja.
B. Čpajak
.jpg)
