Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jul.2018, 06:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovinski rat i Srbija
Dugo je izgledalo da je prošlo vreme carinskih ratova. Daleko je da su sankcije izašle iz mode, ali one su politički motivisane. I kada imaju karakter trgovinskih ograničenja, biznis nije u prvom planu već je on samo sredstvo. Međutim, obrnuto stoje stvari kada se radi o najnovijem sukobu EU i SAD. Tu se krenulo od ekonomije ali izgleda stiže se i do (geo)politike.
Amerika je jednostrano uvela tarife na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << određene evropske proizvode. Odgovor EU su veće tarife na niz američkih proizvoda. Spisak je prilično dug i raznovrstan, od 10 do 50 posto na odeću, alkohol, duvan, motore. Vrednost tih nameta je prema preliminarnim procenama 2,8 milijardi dolara. Time je Brisel uzvratilo na carinjenje čelika i aluminijuma sa 25, odnosno 10 odsto od strane Vašingtona.
Trampova administracija je želela da pomogne američkoj privredi pribegavajući starinskim trgovinskim merama. Verovatno je računala da neće biti hrabrosti u EU da se uzvrati SAD. No, nije bilo tako. Štaviše, EU je odgovorila povlačeći sledeći korak tj. prebacujući stvari i na teren politike. I to sa mnogo simbolike. Ne radi se o personalnim sankcijama ali su carinskim merama pogođeni mnogi pojedinci ili cele američke države kojima je zajedničko da se smatraju bliskima sadašnjem domaćinu Bele kuće. U pitanju je trgovinski rat sa mirisom sankcija.
Trampova carinska ofanziva, sračunata da u uslovima globalizacije koja se otrgla američkoj kontroli i danas više ne služi toj zemlji, pomogne njenoj privredi – pogodila je i zemlje van EU. Kinu, Tursku, Indiju, Brazil. Ali ni one ne sede skrštenih ruku. Kina je već najavila sveobuhvatna carinjenja američke robe. Govori se o 50 milijardi dolara. Sličan paket priprema i Turska. Indija je za sada relativno uzdržana. Uostalom ona je najmanje pogođena pa geopolitičke račune – a SAD su joj potrebne kao oslonac u rivalitetu sa Pekingom – stavlja iznad ekonomskih šteta. No, i bez Indije Amerika neće biti u lakom položaju ako se suoči sa širokim kontramerama od EU od Kine.
Tramp sigurno nije želeo ovakav razvoj događaja. Cilj mu je bio da pretnjom i pritiskom iznudi povoljnije pozicije za američku privredu. I to bilateralno kroz niz ustupaka od strane pojedinih zemalja, a ne načelno i univerzalno. Ali u tome izgleda nije uspeo. Početnim efekti su bili za Ameriku pozitivni ali je Vašington otišao suviše daleko i prekomernim traženjem ustupaka izazvao kontra mere ili pripremu za njihovo uvođenje. Revoltirao je mnoge i naveo ih da skupe hrabrost i uzvrate. Šta će sada biti videćemo.
Postoji mogućnost da trgovinski rat između SAD i velikog dela sveta kulminira. To ne bi imalo samo ekonomske reperkusije. U takvim okolnostima moguće je vojnopolitičko udaljavanje EU ili makar niza njenih država od Amerike i približavanje Rusiji i Kini. Takođe realno je dalje unapređenje saradnje te dve zemlje. To sve bi ozbiljno ugrozilo već ugroženi Američki primat. Ipak, moguće je da se stvari brzo smire i vrate na staro. Od ekonomije do geopolitike. Videćemo.
Za nas u Srbiji je geopolitički svakako bolja prva mogućnost. Svet koji bi postao istinski policentričan bez jedne dominantne sile pruža nam veće šanse. Pogotovo što je zapadni blok dok je bio homogen grubo gazio naše interese. Druga strana medalje je ekonomska. Produbljene tenzije bi se verovatno negativno odrazile na nas. Od udara na našu industriju čelika sa opasnošću da se iz Srbije povuku kineski investitori u smederevsku čeličanu, do generalnog pogoršanja investicione klime. To je već za Srbiju jako opasno.
U takvim okolnostima nema mesta radovanju, ali ni iracionalnoj panici. Srbija mora da se sprema za svaku od mogućih krajnosti ali i među nijanse koje su još izglednije. Tako rade ozbiljne države a nadam se da smo to postali. Ako jesmo prebrodićemo globalne probleme. Uostalom već decenijama živimo sa lokalnim za nas veoma opasnim.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
