Izvor: Politika, 01.Jul.2014, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Treba nam 10,6 milijardi evra za dostizanje ekoloških standarda EU

Poglavlje 27 je svim državama u procesu pristupanja EU predstavljalo jedan od najvećih izazova, zato primena standarda traje i nekoliko godina nakon stupanja u članstvo Evropske unije, kaže Jadranka Joksimović

Iako je Aleksandar Vučić posle razgovora sa Žozeom Manuelom Barozom izjavio da je u Srbiji  najlošije stanje u oblasti životne sredine, jer tu „ama baš ništa nemamo u skladu sa evropskim standardima”, sudeći prema iskustvu naših suseda, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mora da znači da nam se u predstojećim pregovorima sa EU u toj oblasti sasvim loše piše.

Mnoge zemlje su postale članice EU, a da nisu ispunile sve obaveze iz te oblasti. Hrvatska će sve standarde iz poglavlja 27 o zaštiti životne sredine ispuni tek 2023. godine.

Jedini problem je što će Srbiji da bi dostigla ekološke standarde EU biti potrebno 10,6 milijardi evra do 2030. godine. Sloveniju je to koštalo 2,7 milijardi evra.

Zbog lošeg stanja u oblasti zaštite životne sredine predstavnici DS-a su juče zatražili odgovornost za ministarku Zoranu Mihajlović koja je u prethodnoj vladi bila zadužena i za resor zaštite životne sredine. Mihajlovićeva je odgovorila da je loše stanje u oblasti životne sredine u Srbiji zaostavština bivšeg ministra Olivera Dulića i DS, koji su ostavili dugove i nerealizovane projekte.

Ministar bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da autori saopštenja pokazuju pre svega suštinsko nerazumevanje kada je reč o poglavlju 27.

„Poglavlje 27 je svim državama u procesu pristupanja EU predstavljalo jedan od najvećih izazova zbog toga što primena standarda EU u oblasti životne sredine, zahteva ogromna finansijska sredstva. Primena standarda traje i nekoliko godina nakon stupanja u članstvo”, kaže Joksimovićeva.

„Za ovo poglavlje, prema ekonomskoj analizi Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju, do 2030. godine biće potrebno 10,6 milijardi evra. „Najzahtevniji sektori investicija su sektor voda, otpada, sektor industrijskog zagađenja i buke”, kaže naša sagovornica i ističe da je poglavlje 27 suočeno sa velikim infrastrukturnim finansijskim izdacima, što otežava sprovođenje prava EU u ovoj oblasti, te da su zbog toga neophodni dodatni izvori finansiranja kroz projekte, donacije i kredite.

„Trenutno je Srbija u fazi izrade strateških prioriteta u vezi sa investicijama u poglavlje 27. Kada je reč o srednjoročnim izazovima sa kojima se Srbija suočava, to su administrativni kapaciteti za primenu politike, kao i za izradu potrebnih politika u ovoj oblasti. Dugoročni izazovi koji se očekuju u toku pregovora su dogovaranje sa EU prelaznih perioda za punu implementaciju teških direktiva nakon stupanja u članstvo”, kaže Joksimovićeva, od koje saznajemo i da je prvi, eksplanatorni skrining za ovu oblast predviđen u septembru.

Da je harmonizacija sa evropskim ekološkim propisima skupa svedoči i podatak da je, recimo, to Sloveniju koštalo 2,7 milijardi evra. Kada smo svojevremeno razgovarali sa Markom Slokarom, koji je ovde bio savetnik na tvining projektu, a pre toga vođa radne grupe Slovenije za pregovore sa EU u oblasti životne sredine, pričao nam je da je njegova zemlja 1998. godine, po oceni EU, bila najlošiji kandidat za prijem u EU, ali da je 2004. u uniju ušla kao najpripremljenija članica od svih.

Da i Hrvatska, koja je članica EU, i dalje ima posla sa poglavljem 27 svedoče podaci sa sajta tamošnjeg ministarstva za zaštitu životne sredine. Ta zemlja se obavezala da uspostavi celoviti sistem upravljanja otpadom, osiguravši prelazno razdoblje do kraja 2018. godine. Kad je reč o kvalitetu voda, prelazno razdoblje je čak do kraja 2023. godine, i to za izgradnju sistema odvodnjavanja i pročišćavanja komunalnih otpadnih voda. A, zarad smanjenja industrijskog zagađenja, 67 industrijskih postrojenja mora da unapredi svoj način rada, najkasnije do kraja 2017. godine.

I Crna Gora – koja je pre dve godine otvorila pregovore sa EU – zatražiće, prema rečima glavnog pregovarača Aleksandra Andrije Pejovića, određene prelazne periode. Pejović je izjavio da će početak pregovora o poglavlju 27 biti 2015. i da će njegova zemlja, zbog usklađivanja sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine deo potrebnog novca dobiti iz fondova EU, dok će se deo investicija finansirati iz kredita evropskih i svetskih finansijskih institucija i kroz direktna strana ulaganja.

-----------------------------------------------------------------------------

DS: odgovorna Zorana Mihajlović

Mihajlović: To je zaostavština Olivera Dulića

Iz Demokratske stranke je u saopštenju navedeno da je indikativna izjava premijera Vučića koji je konstatovao deo izveštaja Evropske komisije u kom piše da u oblasti zaštite životne sredine Srbija u prethodnom periodu apsolutno ništa nije uradila. „Ko je bio ministar zadužen za zaštitu životne sredine u prethodnom periodu i koja je njegova odgovornost? Na sve propuste kao i na činjenicu da se ministarka Mihajlović apsolutno nije bavila ovom oblasti, predstavnici DS-a su reagovali nakon čega su usledile najgore optužbe i uvrede”, navodi se u saopštenju, koje je prenela Beta.

Dodaje se da sada iste ocene iznose i predstavnici Evropske komisije i da javnost konačno treba da dobije odgovore, a ministarka Mihajlović podnese izveštaj i snosi odgovornost. „Aktivnosti ministarke Mihajlović u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine bile su bazirane na političkom revanšizmu koji se ogledao kroz ukidanje akcije ’Očistimo Srbiju’ u kojoj je učestvovao veliki broj građana i preduzeća, u kojoj je povećano prikupljanje otpada od stanovništva, očišćeno oko 3.000 deponija, započeta izgradnja reciklažnih centara”, navodi se u saopštenju.

Loše stanje u oblasti životne sredine u Srbiji je zaostavština bivšeg ministra Olivera Dulića i Demokratske stranke, koji su ostavili dugove i nerealizovane projekte, izjavila je juče potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i životne sredine Zorana Mihajlović.

Potpredsednica vlade je povodom saopštenja DS-a, da posledice nerada u oblasti zaštite životne sredine, za koju je u prethodnom mandatu ona bila zadužena, konstatuje i Evropska komisija, rekla da još nisu vraćeni dugovi koje su Dulić i DS ostavili, kao i da će za uvođenje reda u toj oblasti verovatno biti potrebne dve-tri godine. „Stanje u oblasti životne sredine je upravo posledica neverovatno bahatog odnošenja prema sredstvima za tu namenu i životnoj sredini upravo DS i njihovog bivšeg ministra Olivera Dulića i ne može da se sredi za godinu i po dana koliko sam ja bila ministar (zadužena za tu oblast u prethodnoj vladi)”, rekla je Mihajlovićeva za Tanjug.

Ne bi, kaže, volela da se ikad više u Srbiji desi „da imamo ministre, koji su kroz projekte poput ’Očistimo Srbiju’ koštali zemlju 25.000 evra i novcem namenjenim za tu akciju bez ikakvih rezultata kupovali lepeze i sve drugo, samo se nisu istinski bavili zaštitom životne sredine”.

Prema njenim rečima, oni (DS) su Srbiji, odnosno novoj vladi od pre godinu i po dana ostavili dug samo Fonda za zaštitu životne sredine od 7,5 milijardi dinara i 1.600 nerealizovanih projekata i 316 projekata koji su plaćeni, a nisu izvršeni.

Ministarka Joksimović kaže da su autori saopštenja pokazali pre svega suštinsko nerazumevanje kada je reč o poglavlju 27. „Poglavlje 27 je vrlo zahtevno i primena standarda zahteva ogromna finansijska sredstva. Kada to govorimo ne mislimo na akciju ’Očistimo Srbiju’ već govorimo o ozbiljnim investicijama u iznosu od nekoliko milijardi evra. Pravo pitanje je zašto sve vlade u poslednjih 10 godina, koliko smo u nekoj od faza evropskih integracija, nisu uspele ništa da urade od onoga što je u vezi sa životnom sredine i poglavljem 27.”, kaže i dodaje da veruje da je glavni razlog taj što smo uvek imali druge probleme za rešavanje, pre svega ekonomske i socijalne.

Biljana Čpajak

objavljeno: 01.07.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...

Večernje novosti: KOMENTAR: Prepreka