Izvor: Politika, 14.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba animirati EU
Da li bi jedan takav sistem imao dovoljno vode za plovidbu brodova
Da bi se krenulo dalje od ideje koja je vrlo stara, o izgradnji jednog takvog kanala, treba najpre napraviti čvrst međudržavni sporazum između Srbije, Makedonije i Grčke. Bez sporazuma, to se, naravno, ne može uraditi.
Drugo, trebalo bi animirati EU, jer taj kanal bi bio nastavak sistema Rajna–Majna–Dunav, deo jedne ozbiljne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vodne transferzale sever-jug, veoma značajne za srednju i jugoistočnu Evropu i podunavske zemlje. Ako bismo dobili podršku EU, a pogotovo ako bi unija taj projekat finansirala, mislim da bi bilo mnogo manje nedoumica.
Kad bismo dobili sve te saglasnosti onda bi trebalo uraditi vrlo ozbiljnu studiju izvodljivosti, da vidimo šta je plus a šta minus, da bi tek onda bile donesene konačne odluke.
Treba reći i to da nešto slično plovnom putu Dunav–Solun već postoji i u Srbiji, u okviru hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav (DTD). Reč je o šest stotina kilometara plovnih kanala za rečne brodove do hiljadu tona nosivosti. Dunav–Solun bi bio prohodan i za nešto jače brodove, do 1.500 tona, ali multidisciplinarnost i ovog drugog sistema se podrazumeva. To znači da kao što je kanal DTD rađen da bi rešio nekoliko problema istovremeno, verujem da bi i pravac Dunav–Solun bio takav. Recimo, DTD je u velikoj meri rešio problem močvarnog zemljišta i poplava u Vojvodini, a mislim da bi na taj način i u Pomoravlju bilo zaštićeno od 70.000 do 100.000 hektara oranica.
U vezi sa izgradnjom ovog plovnog puta postavlja se pitanje bilansa voda: da li bi jedan takav sistem imao dovoljno vode za plovidbu brodova. Zatim, da li bi ta voda mogla da se koristi i za potrebe okolne industrije, kojoj je voda potrebna ali i koju bi, prečišćenu, vraćala u taj sistem. Zatim, poljoprivreda bi deo vode koristilaza navodnjavanje. To ne bi bile zanemarljive količine. Zato bi sistem morao da bude povezan s akumulacijama. One bi u letnjem periodu nadoknađivale gubitke vode s kojima se i sada suočavamo.
Bitna stavka funkcionisanja takvog sistema je i njegovo održavanje. Pogotovo što Morava ima svoje nanose, ona nosi pesak i šljunak, a koncentracija tih nanosa posebno bi bila velika kod prevodnica. Što znači da će svaka prevodnica morati da ima mašine koje će održavati sistem. Ako se procenjuje da bi za izgradnju jednog takvog vodnog puta bilo potrebno od 12 do 16 milijardi evra, verujem da bi za održavanje godišnje bilo utrošeno od tri do pet odsto tog iznosa.
Radovi na ovakvom plovnom kanalu, recimo, u odnosu na autoput, nisu komplikovani. To su zemljani radovi, uz izgradnju prevodnica kao komplikovanijih, mada su to uglavnom tipske prevodnice. Takve su prevodnice na kanalu Rajna–Majna–Dunav, ali i na našem kanalu DTD, koji ima 17 prevodnica.
Kad je reč o primedbi da Vardar ,,nema dovoljno vode za brodsku plovidbu”, treba znati da se ovaj problem rešava sistemom prevodnica i akumulacija. Isto tako, hidroenergetski potencijal kanala bi bio značajan. Kao što su na kanalu Rajna–Majna–Dunav izgrađene mnoge hidrocentrale koje koriste snagu vode sa brodskih prevodnica, pretpostavljam da bi i ovaj plovni put sam sebe snabdevao strujom.
Drugo je pitanje kakvu bi korist ove tri zemlje imale od izgradnje vodnog puta Dunav–Morava–Solun. Kad je reč o prevozu odgovarajućeg tereta, očigledno da dovoljne količine robe one nemaju i zato mislim da bi bilo veoma uputno pre izrade bilo kakvih studija i projekata krenuti u ozbiljne razgovore sa EU i podunavskim zemljama. Ako bi one prihvatile taj plovni put kao zajedničku investiciju za prevoz robe na evropskom pravcu sever-jug, onda bi bilo novca za njegovu izgradnju i tereta za prevoz.
A mi u Srbiji ne bismo ništa pogrešili ni kada bismo sami krenuli u prvu fazu radova – do Stalaća. Regulisali bismo tok Velike Morave, obezbedili prevoz brodovimai doprineli zaštiti celog područja od poplava i suša. Pa kad bi bio završen put do Stalaća možda bi seEU uključila u ostale skuplje i teže deonice.
Direktor preduzeća ,,Ivan Milutinović PIM”
Vladimir Bajić
objavljeno: 14.02.2013.
