Izvor: Politika, 17.Dec.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trag YU u EU
Kuburimo – i s kolektivnim smeštajem. Ne samo što smo izmešteni iz nekadašnje Jugoslavije, nego nam je upravo odbijena molba da stanemo u red za kandidata za udomljavanje u Evropskoj uniji iz koje se čuje i da bi, za konačni prihvat pod njen krov, trebalo da se još malo stesnimo (bez Kosova).
Očito imamo izraziti problem i s održavanjem i s zasnivanjem međunacionalnih „domaćinstava”. Osim naše osobenosti, usklađivanje s drugima, nama odnedavno otežava i okolnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da zajednički moderan stan, u koji bismo da se uselimo, poprima mane zajedničkog stana iz koga smo iseljeni, i koji je i iznutra (naročito) i spolja srušen kao zastareo i nepodesan za suživot.
EU počinje, mestimično, da liči na YU (međunarodna oznaka za bivšu Jugoslaviju), poručuju i globalisti i lokalisti. Povod za poređenje neuporedivosti nalaze u dve okolnosti: da se Unija upinje da postane federacija sa ojačanom kontrolom centra nad periferijama, a da istovremeno nacionalna zastranjivanja i narasle neprilagođenosti podrivaju njene temelje. U oba slučaja: slično kao u svojevremenoj SFRJ koja je u svoje „zlatno doba” bila na korak od pridruživanja zajednici iz koje je izrasla u EU.
Navodim, za početak i u najkraćem, samo dva primera koji podupiru slična kretanja u protivrečnim pravcima. Berlin i Pariz, kao nekad na ovim prostorima Beograd i Zagreb, predstavljaju okosnicu objedinjavanja, ostavljajući po strani međusobna neslaganja. S druge strane, rasplamsavaju se međusobna optuživanja finansijski odgovornih i neodgovornih, kao i između razvijenijih i nerazvijenijih članica EU, kakva su dovela do raspada SFRJ.
Istovremeno, uspostavljanje EU sa dve, tri i više „brzina” nalikuje težnji da se od jugoslovenske federacije napravi „asimetrična konfederacija” umesto koje se izrodila „asimetrična konfrontacija” (opet i iznutra i spolja). Kao što i na ovdašnju formulu „bratstva i jedinstva” podsećaju aktuelna nastojanja da ostvarivanje zajedničkih interesa u EU prevagne nad istorijskim opterećenjima i različitim doživljajima stvarnosti.
Sličnostima doprinosi i manjak demokratičnosti. U SFRJ zbog jednopartijskog uređenja, a u višestranačkoj EU zato što njeno rukovodstvo nije birano neposrednim izjašnjavanjem građana. U oba slučaja se predlozima za izbore, po sistemu „jedan čovek, jedan glas”, iz koje god sredine glas dolazio, isprečila bojazan da bi to moglo da dovede do premoći najmnogoljudnije nacije, čime se potvrđivalo da su etničke pripadnosti konkretnije od proklamacija za njihovo objedinjavanje.
Treba se, međutim, prisetiti da su i EU i Jugoslavija stvarane, uz podrazumevajuće jake i različite interese, u skladu sa idealima koje niko nije spreman da poriče. Nastale su da pokažu da je kooperacija važnija od konfrontacija, da je mogućno da iz neprijateljstva izrastu prijateljstva, da su pokajanja i oproštaji neophodni za zajednički napredak, da je mešavina kultura neizbežna makar i bila osporavana doktrinom o „sukobu civilizacija”.
U nevolje smo zapali, takođe, na sličan način. Insistiranje na opštoj saglasnosti, konsenzusu, dovelo je do krize odlučivanja i neefikasnosti u EU, kao prethodno i u SFRJ, jer se nije znalo „ko kosi, a ko vodu nosi”.
Ni jedna ni druga nisu uspele da nađu pravu meru između centralizacije i decentralizacije, nacionalizma i internacionalizma, zbivanja unutar i izvan njih, zaduživanja i otplaćivanja. SFRJ se zbog toga raspala, a EU se muči da izbegne repriziranje balkanskog ishoda.
Razgraničavanje njihovih sudbina će biti vrlo delikatno, gotovo kao pri razdvajanju sijamskih blizanaca. Lično sam optimista u pogledu ishoda takve operacije koja je u toku, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što ne želim da poverujem da stvari mogu da budu gore nego što su sada.
Izjalove li mi se takve nade, moguće je „svašta”– slute analitičari. A „svašta” se već događa. Kina i nekolicina drugih rastućih sila, s deficitom demokratije, a s pozamašnim suficitom u državnim sefovima, pozvane su da doprinesu „peglanju” budžetskih deficita dugo vodećih sistema, finansijski pokleklih uprkos usavršenosti u praktikovanju demokratskih pravila igre.
Pravila kao da više ne važe. Sve navedeno bi moglo da posluži kao objašnjenje za iznenadnu sličnost između različitosti kakve su EU i YU.
Ali, ne i kao argument da će EU skončati kao YU. Ne samo zato što nisu u izgledu ratovi, nego i zato što oni koji bi da poraze EU mahom žele samo da dostignu ono što je ona već postigla – najveći dosad zabeleženi stepen usklađenosti tržišnog rivalstva, socijalnog, nacionalnog i internacionalnog partnerstva. A kome se mi, uprkos službenim ubrzanim svrstavanjima u tom pravcu, sporo približavamo...
Momčilo Pantelić
objavljeno: 18.12.2011
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
