Izvor: Politika, 07.Avg.2012, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Testiranje evropske demokratije

Tehnokratske formule za rešenje ekonomske krize u evropskoj zajednici podstakle rasprave o inovaciji političkih sistema u pravcu veće zastupljenosti volje birača

Italijanski premijer Mario Monti obreo se na udaru kritike političara širom EU – na vlasti i u opoziciji – zbog izjave koju je dao uoči minulog vikenda. Monti je u intervjuu nedeljniku „Špigl” poručio nemačkoj vladi, a posredno svim vladama EU, da budućnost zajednice evropskih država zavisi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od „dirigovanih” poteza vlada zemalja članica u pravcu smirivanja krize, ističući da bi „vlade u ovom kriznom periodu, morale da raspolažu većim nadležnostima da bi donosile vitalne odluke, nezavisno od spremnosti nacionalnih parlamenata da ih podrže.”

Tehnokrata i uticajni član Bilderberg grupe, takozvane tajne vlade globalnog poretka, Monti nije ostao usamljen u svom nastupu. Podržali su ga ključni političari koji stavljaju funkcionalnost tržišnih sistema iznad demokratskog načela parlamentarne kontrole. Pri tom su naglasak stavili na predskazanje Montija da će, ukoliko demokratsko načelo parlamentarizma ostane kao dominirajući element nad tehnokratskim strategijama „spasa”, raspad EU postati izvesniji od bilo kakvog napretka u pravcu dalekosežnijih integracija.

U kolu Montijevih saveznika prednjače takozvani levi liberali, predstavnici građanske levice koji su zakoračili isuviše udesno, odnosno ka centru. Austrijski kancelar Verner Fajman i naslednici bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera – trojka na čelu Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Sigmar Gabrijel, Frank Valter Štajnmajer i Per Šajnbrik – zalažu se za, kako kažu, fiskalno srastanje evropskih ekonomija, najpre unutar evrozone.

Povod zajedničkoj akciji je podrška planu italijanskog bankara, predsednika Evropske centralne banke (ECB) Marija Dragija, po kome bi se sistemi nacionalnih banaka bili stavljeni pod njegov nadzor. Kontrola bankarskog poslovanja, po Dragiju, preduslov je za solidarnu preraspodelu dugova posrnulih ekonomija i za ozdravljenje evropskog tržišta u celini. Evropa nema alternative, osim ove, opominje se. Za konsolidaciju tržišnih ekonomija preostaje manje od šest meseci, po Dragiju, odnosno nepunu godinu dana, po Fajmanu.

Oko detalja plana za prebrođavanje aktuelne ekonomske krize, naravno, lome se koplja. Konzervativne političke struje, poput vlade u Berlinu, glavni problem vide u redosledu mera: da li bi najpre trebalo dovesti finansije u red, a potom se okrenuti rešavanju problema galopirajuće nezaposlenosti i sve radikalnijih mera podrezivanja socijalnih prava?

Iz vladinog kabineta u Berlinu je, tek juče, stiglo upozorenje da „plan fiskalnog i ekonomskog srastanja EU” u sadašnjem (Dragijevom) obliku podstiče inflaciju, a da bi u krajnjem obliku doveo do uništenja postojećih vrednosti i zaliha kapitala – mimo volje i mogućnosti Bundestaga da utiče na takav razvoj.

Plejada mislilaca, humanista drugačije gleda na stvari: sve su glasniji komentari i zahtevi za uvođenje takozvane direktne demokratije kojom bi biračima bilo omogućeno da aktivno saučestvuju u donošenju vitalnih odluka u vođenju državnih poslova.

Nemački filozof mlađe generacije Rihard David Preht zapitao se kao gostujući komentator dnevnika „Zidojče cajtung” kako to da iz vladinog kabineta sada stiže protest protiv politike koju je do sada podržavala. „Ono što Merkelova i kompanija kritikuju, do sada je prećutno prihvatano... ECB je otkupljivala po ’paprenim’ cenama obveznice prezaduženih država – od banaka koje su prethodno obveznice kupile novcem iz kredita ECB sa minimalnim kamatama... Drugim rečima, poreski obveznici su finansirali nekontrolisano prelivanje javnih sredstava u sistem privatno regulisanog tržišta.”

Filozof starije generacije Jirgen Habermas zapitao se tek prošle nedelje u komentaru za nedeljnik „Cajt” – „šta se očekuje od naroda Evrope, odnosno od njegovih izabranih predstavnika u sazivima evropskih parlamenata”.

Habermas je istakao da bi jedino, dugoročno i prihvatljivo rešenje za opstanak i napredak EU bila nova politička orijentacija država pojedinačno ili u zajednici.

„Umesto Evrope koju predstavljaju državnici, diplomate i agenti trgovine kapitalom, trebalo bi preusmeriti političke sisteme, tako da odražavaju volju građana – EU može opstati samo kao zajednica u kojoj bi interesi birača imali prioritet nad svim drugim prioritetima i interesima”, smatra Habermas završavajući svoje razmišljanje citatom „Ah, Evropo!”, koji je potekao od nemačkog filozofa i poete Hansa Magnusa Encensbergera.

U drami „Propast Titanika”, koja je kao pozorišni komad obišla svet, Encensberger je, poput Orvela, opisao propast ideja građanskih sloboda i napretka u tada fiktivnoj, 2006. godini.

Miloš Kazimirović

objavljeno: 08.08.2012

Nastavak na Politika...