Izvor: B92, 15.Apr.2012, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tekstilci slika propadanja Srbije
Beograd -- Sadašnja Srbija je zemlja sa stanovništvom koje i stari i sve se više smanjuje, a isto to se dešava i sa njenom industrijom.
Posle stagnacije tokom ekonomskog oporavka u protekloj deceniji, stopa zaposlenosti u Srbiji je od 2008. u velikom padu i sada iznosi oko 45 odsto, više od 20 odsto iznad proseka u Evropskoj uniji (EU).
Nezaposlenost najviše pogađa mlade jer je polovina njih bez posla, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukazano je u članku Kori Udovički, pomoćnica generalnog sekretara Razvojnog programa Ujedinjenih nacija za Evropu i Zajednicu Nezavisnih Država i Geralda Knausa, predsednik i vodeći analitičar Evropske inicijative za stabilnost, sa sedištem u Berlinu.
Autori pitaju i zašto postoji više od 10.000 radnih mesta u industriji nameštaja u gradu Kajzeri u centralnoj Turskoj, daleko od bilo kakvih šuma, ali ne i u BiH? Zašto proizvođači aparata za domaćinstvo dobro posluju u Sloveniji, Rumuniji i Turskoj, ali ne i na zapadnom Balkanu? Zašto, takođe, u regionu ima tako malo poljoprivrednih prerađevina za tržište Evropske unije (EU)?
U sektoru tekstilne industrije i konfekcije broj zaposlenih je skliznuo sa 160.000 u 1990, na oko 40.000 u 2010. Istina je da su evropsku tekstilnu industriju gurnule u defanzivu zemlje Dalekog istoka, ali opadanje srpske tekstilne industrije nije bilo neizbežno, ukazali su autori.
U mnogim perifernim regionima jugoistočne Evrope tekstilni sektor je postao pokretač ekonomskog rasta i izvoza i u njemu su otvorene stotine hiljada radnih mesta za one sa nižim kvalifikacijama.
Bugarska je uspela da u periodu od 1990. do 2010. poveća izvoz u tom sektoru sa 280 miliona dolara, na više od dve milijarde dolara. Tekstilni sektor učestvuje sa više od 100.000 industrijskih radnih mesta u bugarskoj ekonomiji.
Autori kažu da je usled nepoverenja u socijalističko planiranje i straha od korupcije, prihvaćena ekonomska politika se fokusirala ne na specifične sektore ekonomije, već na opštu poslovnu klimu.
Oni ukazuju da je u okviru alternativnog modela ekonomskog rasta za zemlje Balkana od ključnog značaja uključivanje u globalne lance industrijske proizvodnje.
Neophodna je pouzdana industrijska politika kako bi bili definisani putevi za podsticanje priliva stranih investicija u one sektore u kojima na Balkanu postoje komprativne prednosti - od prehrambene industrije do konfencije, od industrije nameštaja do mašinogradnje.
Po autorima, gradovi u unutrašnjosti, kao što je Leskovac, nekada poznat kao srpski Mančester, imaju potencijal, ali im nedostaju spoljni kontakti.
