Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Apr.2012, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Masovna nezaposlenost na Balkanu koja zahteva akciju

BRISEL -

Sadašnja Srbija je zemlja sa stanovništvom koje i stari i sve se više smanjuje, a isto to se dešava i sa njenom industrijom, ukazano je u članku na internet stranici EUObserver.com iz Brisela.

Autori članka su Kori Udovički, pomoćnica generalnog sekretara Razvojnog programa Ujedinjenih nacija za Evropu i Zajednicu Nezavisnih Država i Gerald Knaus, predsednik i vodeći analitičar Evropske inicijative za stabilnost, sa sedištem u Berlinu.

Posle stagnacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tokom ekonomskog oporavka u protekloj deceniji, stopa zaposlenosti (procenat onih koji rade od ukupnog broja radne snage) u Srbiji je od 2008. u velikom padu i sada iznosi oko 45 odsto, više od 20 odsto iznad proseka u Evropskoj uniji (EU).

U sektoru tekstilne industrije i konfekcije broj zaposlenih je skliznuo sa 160.000 u 1990, na oko 40.000 u 2010.

Nezaposlenost najviše pogađa mlade jer je polovina njih bez posla, ukazano je u članku.

Tekstilna industrija Srbije je reprezentativna za gotovo svu industriju Srbije, dok je tržište rada Srbije reprezentativno za sve zemlje bivše Jugoslavije.

Istina je da su evropsku tekstilnu industriju gurnule u defanzivu zemlje Dalekog istoka, ali opadanje srpske tekstilne industrije nije bilo neizbežno, ukazali su autori.

Poslednjih decenija je zapošljavanje u tom sektoru, jednom od najglobalizovanijih na svetu, preusmereno sa Nemačke na Poljsku, sa Hongkonga na Narodnu Republiku Kinu, sa Italije na Mađarsku i Tursku, a zatim na Bugarsku i Rumuniju.

U mnogim perifernim regionima jugoistočne Evrope tekstilni sektor je postao pokretač ekonomskog rasta i izvoza i u njemu su otvorene stotine hiljada radnih mesta za one sa nižim kvalifikacijama.

Bugarska je uspela da u periodu od 1990. do 2010. poveća izvoz u tom sektoru sa 280 miliona dolara, na više od dve milijarde dolara.

Tekstilni sektor učestvuje sa više od 100.000 industrijskih radnih mesta u bugarskoj ekonomiji.

Pitanje je zašto to nije bilo moguće i u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Albaniji?

Po autorima, isto pitanje se može postaviti i za ostale industrijske grane na Balkanu.

Zašto postoji vise od 10.000 radnih mesta u industriji nameštaja u gradu Kajzeri u centralnoj Turskoj, daleko od bilo kakvih šuma, ali ne i u BiH?

Zašto proizvođači aparata za domaćinstvo dobro posluju u Sloveniji, Rumuniji i Turskoj, ali ne i na zapadnom Balkanu?

Zašto, takođe, u regionu ima tako malo poljoprivrednih prerađevina za tržište Evropske unije (EU)?

Za to, po autorima, postoji samo jedan odgovor - što je model ekonomskog rasta koji je u poslednjoj deceniji usvojen na zapadnom Balkanu obeshrabrivao vlade da čak i postavljaju takva pitanja, ukazano je u članku.

Usled nepoverenja u socijalističko planiranje i straha od korupcije, prihvaćena ekonomska politika se fokusirala ne na specifične sektore ekonomije, već na opštu poslovnu klimu, navedeno je u članku.

Autori ukazuju da je u okviru alternativnog modela ekonomskog rasta za zemlje Balkana od ključnog značaja uključivanje u globalne lance industrijske proizvodnje.

Neophodna je pouzdana industrijska politika kako bi bili definisani putevi za podsticanje priliva stranih investicija u one sektore u kojima na Balkanu postoje komparativne prednosti - od prehrambene industrije do konfekcije, od industrije nameštaja do mašinogradnje.

Po autorima, gradovi u unutrašnjosti, kao što je Leskovac, nekada poznat kao srpski Mančester, imaju potencijal, ali im nedostaju spoljni kontakti.

Ispravne inicijative i podrška mogu dati ono što je potrebno, ukazali su Udovički i Knaus.

Taj posao bi mogla da uradi kompetentna agencija za industrijski razvoj, na primer, po ugledu na Irsku agenciju za industrijski razvoj (IRA), koja bi morala da bude u stanju da lokalnim vlastima i kompanijama ponudi podršku i savet na osnovu pouzdanih i temeljnih sektorskih analiza.

Takva agencija bi, takođe, morala da bude u poziciji da obrazuje lokalne vlade kako da privuku investitore.

Nema razloga za pretpostavku da takva merodavna agencija ne bi mogla da bude izgrađena na zapadnom Balkanu, ali će uspeh zavisiti od volje vlada da prihvate novu filizofiju o značaju uloge industrijske politike u ekonomskom rastu, ukazano je u članku.

EU može da pruži podršku razvoju kredibilne višegodišnje strategije u nizu sektora, uključujući poljoprivredu i seoski razvoj, saobraćaj, ekologiju i regionalni razvoj.

Tokom poslednjeg talasa proširenja EU, zemlje kandidati su uključile takve strategije u svoje Nacionalne razvojne planove koji su funkcionisale i kao nacionalne mape puta i kao programski dokumenti za pomoć iz Unije.

Autori smatraju da bi takav pristup bio od koristi zemljama zapadnog Balkana u kojima javni sektor trpi zbog pomanjkanja kapaciteta za planiranje.

Ne postoji svemoguće rešenje za otvaranje radnih mesta u tim zemljama, ali je ponovna industrijalizacija poslednjih godina u toku u nekim novim članicama EU i kandidatima - od Poljske, do Slovačke i Turske.

Mnogobrojni industrijski razvojni klasteri - od Temišvara u zapadnoj Rumuniji, do regiona Istanbula i mnogih drugih turskih gradova, doživeli su rast i uspeh.

U svim tim slučajevima je politička elita na nacionalnim i lokalnim nivoima za strateški prioritet stavila integraciju lokalnog poslovnog sektora u globalne lance industrijske proizvodnje, zaključili su Kori Udovički i Gerald Knaus.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

EurActiv Srbija: Stručna agencija rešenje za leskovačke tekstilce