Izvor: S media, 29.Sep.2010, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić ne mora sa Tačijem
Stiven Vordsvort, britanski ambasador: Dijalog treba da počne od praktičnih pitanja. Status je završena priča. EU da posreduje.
Početak razgovora Beograda i Prištine nije čvrst uslov za prosleđivanje vaše aplikacije Evropskoj komisiji. Posle usvajanja zajedničke rezolucije u GS UN, većina EU ministara sada misli da je vreme da se učini sledeći korak na putu integracija Srbije i očekujem >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da će se to dogoditi veoma brzo. Ali, takođe verujemo da bi bilo korisno i da dijalog krene što pre - poručio je britanski ambasador Stiven Vordsvort u intervjuu koji je dao prilikom posete redakciji ”Novosti”.
Ambasador Vordsvort, koji je važio za glavnog aktera u pregovorima oko povlačenja srpske rezolucije u UN, naglašava da dijalog treba da startuje sa jednostavnijim temama, praktičnim pitanjima koja se tiču svakodnevnog života.
* Srpski zvaničnicismatraju da se čak i o najjednostavnijim pitanjima ne može raspravljati, a da se ne dotaknu statusa, albanska strana uporno odbija da to bude na spisku tema. Hoće li stvari zapeti već na početku?
- Stav Velike Britanije je da je ta stvar, u smislu statusa Kosova, zaključena i da treba pronaći način da se naša neslaganja po ovom pitanju ostave po strani. Potrebno je da se sada fokusiramo na stvari koje mogu popraviti život ljudi na Kosovu.
VERUJEM TOMI I BEZ TRANSKRIPTA
* Jeste li i vi među onim ambasadorima koji su od lidera naprednjaka tražili transkript izjava o EU?
- Ne, nisam od tada sa njim razgovarao, nije da ga izbegavam, nego prosto nismo imali prilike da se sretnemo. SNS se predstavlja kao proevropska stranka i konkretni postupci su uvek bitniji od političkih poruka. * Postoji mišljenje da Zapad ”sprema” SNS kao alternativu, supstituciju za DS u nekoj budućoj vladi? - To je isključivo na biračima da odluče.
* Da li je uslov Brisela da sastanak Tadić - Tači simbolično označi početak dijaloga?
- Koliko znam, nije. Ko će sedeti za stolom, političari ili eksperti, treba da odluče Beograd i Priština. U svakom slučaju, to treba da budu ljudi koji imaju mandat da donose određene odluke. Sada moramo da vidimo šta i poslednji politički događaji na Kosovu - mislim na ostavku predsednika Sejdijua - znače za proces dijaloga. Nadamo se da on neće značajno uticati na odlaganje, jer postoje mnogobrojna pitanja koja direktno utiču na živote običnih ljudi, a koja treba rešiti.
* Predsednik Tadić insistira da pregovarački proces ostane u okvirima Rezolucije 1244?
- UN su već dale podršku ovom procesu usvajanjem rezolucije u GS. Što se tiče konkretnih razgovora i sastanaka, ”u sobi” treba da budu Srbija i Kosovo i direktno razgovaraju, uz EU kao medijatora.
* A uključivanje SAD i Rusije?
- Ketrin Ešton je ponudila podršku EU kod pokretanja ovog procesa. Mnogo posrednika i posredovanja može dosta da uspori stvari. Još se utvrđuju svi elementi ovog procesa i videćemo kako će on na kraju izgledati.
* Spekulisalo se i da su zapadne diplomate u privoljavanju Srbije da izmeni prvu rezoluciju koristili i argumente ”paljenja Sandžaka”, proterivanja Srba sa severa Kosova, blokiranja sporazuma sa MMF?
- To su potpune besmislice! Rezolucija i ono što se događa u Sandžaku apsolutno nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Naravno, i Sandžak je važna tema. Ali, ideje koje se ovde često javljaju da su strani ambasadori neka tajna zaverenička grupa koja smišlja i realizuje razne planove nisu utemeljene u realnosti. Mi radimo otvoreno, sarađujemo blisko sa srpskom vladom, OEBS, lokalnim liderima kako bismo konkretnim projektima pomogli ovom, ali i drugim siromašnim regionima koji su godinama bili zanemarivani.
* Pridružujete li se i vi tvrdnjama nemačkog šefa diplomatije da je završeno sa prekrajanjem granica na Balkanu?
- To je takođe i naš stav, koji je ministar Hejg jasno istakao tokom svoje nedavne posete. Kad god sam u prethodne četiri godine odlazio na jug Srbije, ljudi su mi stalno postavljali isto pitanje - da li će jednoga dana taj prostor biti deo Kosova. Odgovor je uvek bio - ne! Moja poruka Albancima sa juga Srbije je od početka bila da se problemi mogu isključivo rešavati tako što će se uključiti u političke i druge procese u Srbiji. Bilo nam je drago što su stvari krenule napred. Oni su 2008. izbrali jednog predstavnika u parlamentu i tokom poslednjih nekoliko meseci formirali svoj nacionalni savet. Aktivno smo, u saradnji sa srpskim ministarstvom, podržali proces pripreme izbora za nacionalne savete.
”KVINTA” NE PRITISKA PETORKU
* Da li je tačno da zemlje ”kvinte” vrše pritisak na pet država EU koje nisu priznale Kosovo da to učine?
- Ne. To što imamo različite pozicije oko Kosova ne sprečava nas da se dogovorimo, što se videlo i kod zajedničkog istupanja u vezi sa mišljenjem MSP i kod rezolucije podnete GS UN.
* Da li [b]Beograd, kao što ste obećavali dok ste tražili da povučemo rezoluciju, sada u Velikoj Britaniji ima jednog od najsnažnijeg zagovornika ulaska u EU?[/b]
- Da, i oko toga je ministar Hejg bio veoma jasan. Mi snažno podržavamo proširenje EU i ulazak Srbije u evropsku porodicu.
* I šta Britanija može konkretno da uradi kako bi ”smekšala” najvećeg kočničara - Holandiju?
- Želimo da vidimo progres u oktobru, ali oko toga treba da se složi svih 27 članica EU. Naravno, na buduće pozicije i odluke evropskih zemalja uticaće i sledeći izveštaj o napretku Srbije koji EK objavljuje u novembru.
* Kada će Velika Britanija ratifikovati S S P?
- Očekujem da se taj proces u našem parlamentu završi u narednih nekoliko meseci.
* Hoće li Srbija morati da prizna Kosovo i uđe u NATO kako bi postala članica EU?
- Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo, to smo mnogo puta ponovili. Naš cilj je da ceo region, i Srbiju i Kosovo, jednog dana vidimo u EU. A da u međuvremenu, ako i ne možemo da rešimo kosovski problem do kraja, pronađemo način da ga ostavimo po strani, kako ne bismo na svakom koraku evropskog puta Srbije naletali na njega. A što se tiče NATO, većina vaših suseda se uključila u ovu organizaciju i članstvo nudi mnogobrojne prednosti - najviše u smislu veće operativnosti, moderne i efikasnije bezbednosti po nižoj ceni. Ali, na Srbiji je da odluči.
* Ovih dana glavna dilema u opoziciji je - ima li EU alternativu...
- Potpuno je normalno da stranke opozicije vide da li mogu da sarađuju zajedno, mada ne znam koliko je to u ovom slučaju izvodljivo, s obzirom na različite stavove koje imaju o Evropi. Za sve postoji alternativa, samo je pitanje koliko smisla ima. Šta je alternativa EU? Smatram da realna alternativa ne postoji, pošto izolacija nikako ne može da bude dobro rešenje.
Danijela Milinković
.jpg)
