Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Sep.2011, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Moguće rešiti sve regionalne sukobe
VIMINACIJUM -
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas uverenje da je sve regionalne konflikte u jugoistočnoj Evropi moguće rešiti u narednih pet do deset godina.
Tadić je, na konferenciji za novinare na kraju devetog Uneskovog samita država jugoistočne Evrope pod nazivom "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi", poručio da samo politika pomirenja region vodi u EU.
"Verujem da toj politici nema valjane alternative - ili nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << opet predstoje sukobi. Ja nikada ne mogu da podržim sukobe, već tragam za racionalnim rešenjem", istakao je Tadić, izrazivši nadu da će ga u tome podržati i ostali politički lideri u regionu.
Kako je istakao, lideri država regiona imaju sjajne lične odnose, što je još jednom potvrđeno i na današnjem samitu, ali da ipak povremene političke varnice sevnu zbog činjenice da su svi dužni da štite interese građana koji su ih izabrali.
"Mi smo danas i prijatelji, i kreiramo novu političku realnost na zapadnom Balkanu - i to nije farsa. Tragamo za rešenjima i mislim da imamo velike šanse da ih pronađemo", rekao je predsednik Srbije, i kao primer naveo odnose Srbije i Hrvatske, koji su, kako je ocenio, na najvišem nivou u poslednjih 20 godina.
"Probleme rešavamo korak po korak i naši odnosi su najbolji u proteklih 20 godina. Da li su dovoljno dobri - nisu, ali vidim pozitivan trend, i ne treba da se slomimo u razočaranju zato što ponekad sevnu varnice oko nekog problema već treba gledati dominantan trend", poručio je Tadić.
Na pitanja pojedinih novinara koji su ukazivali na povremene lične nesuglasice političara u regionu i neuralgične tačke u bilateralnim odnosima država, Tadić je odgovorio porukom da je dužnost svih da tragaju za kompromisnim i kreativnim rešenjima koja omogućuju da obe strane u nekom sporu sačuvaju svoj dignitet.
Prihvatiću pritisak ako iza njega stoji racionalno rešenje
Ta politika primenjena na slučaj Kosova i Metohije, prema njegovim rečima, znači da Srbija neće napustiti svoj narod u pokrajini, ali i da istovremeno radi na pronalasku kompromisnog i racionalnog rešenja, budući da su interesi albanskog naroda jednako legitimni kao i interesi srpskog naroda.
Komentarišući pokušaje pojedinih evropskih političara da se Srbija privoli da ugasi svoje institucije na severu Kosova, Tadić je rekao da odbijanje Srbije da to učini ne treba izjednačavati sa odbijanjima koja su iz Beograda dolazila u prošloj deceniji.
"U politici su i pritisci sastavni deo stvarnosti, ali na njih reagujete na razne načine, tako što ih prihvatite ili kažete ne. Ja ću prihvatiti pritisak ako iza njega stoji neko racionalno rešenje, ali kada vidim da je pritisak samo političko sredstvo, onda kažem ne", rekao je Tadić, i objasnio da političkim sagovornicima kaže "ne" onda kada je uveren da rešenje koje se predlaže nije održivo i da je moguće bolje.
"Nakon ovakvog samita važno je kreirati politički dijalog i videti kakva je kultura političkog dijaloga, a ona podrazumeva poštovanje interesa druge strane", objasnio je Tadić.
Na pitanje hrvatskih novinara da li je, kada kaže da ne voli kada se glorifikuju ratni zločinci, kritičan i prema predsednici Vlade Hrvatske Jadranki Kosor i prema svom ministru koji veliča Slobodana Miloševića, Tadić je odgovorio potvrdno.
"Kritikovao sam ga (Milutina Mrkonjića) kao i Jadranku Kosor. Ja sam svoj politički život posvetio borbi protiv nekadašnjih vlasti u Srbiji, preuzimao sam i lične rizike i nastaviću da se borim protiv svih koji podržavaju one koji su činili ratne zločine", bio je decidan Tadić.
On je, međutim, objasnio da je posebno opasno kada predsednici država i vlada daju podršku osuđenima za ratne zločine, jer takvi politički akti mogu imati nesagledive socijalne i političke konsekvence.
Osvrćući se, na insistiranje novinara, na neke konkretne bilateralne probleme Srbije, Tadić je objasnio da je ponekad kao predsednik ograničen ustavnim položajem i da ne može da pruži, na primer, značajniji doprinos rešavanju problema crkava i verskih zajednica u Makedoniji i Crnoj Gori, ali da svakako pruža podsticaje da se do rešenja što pre dođe.
Perspektiva članstva u EU bitan podsticaj pomirenja
Predsednik Tadić je izjavio da je perspektiva članstva u EU veoma bitan podsticaj procesu pomirenja i da će Srbija nastaviti da igra aktivnu ulogu u promovisanju i produbljivanju regionalne saradnje koja je ključni faktor stabilnosti i mira u jugoistočnoj Evropi.
Tadić je na otvaranju samita rekao da aktivno uključivanje institucija EU u rad regionalnih foruma predstavlja potvrdu evropske budućnosti svih zemalja jugoistočne Evrope.
On je dodao da je odžavanje samita na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca, koji zajednički organizuju Unesko i Srbija, još jedna potvrda posvećenosti Beograda procesu pomirenja, dijalogu i promovosanju tolerancije i međusobnog razumevanja u regionu.
Tadić je rekao da kriza o kojoj danas svi govore nije samo ekonomska, već pre svega kriza vrednosti i morala i da je za njeno prevazilaženje neophodno što pre početi zajednički projekat obnove univerzalnih ljudskih vrednosti.
Srpski predsednik je kazao da je izuzetni komunikativni potencijal savremene umetnosti potvrđen i brojnim umetničkim projektima u regionu, kao što je zajednički angažman umetnika i institucija iz BiH i Srbije na osnivanju Muzeja savremene umetnosti u Sarajevu ili bijenala "Time machine" u Konjicu, na kome je predstavljeno 50 savremenih umetnika iz regiona jugoistočne Evrope.
On je dodao da se time pokazuje da savremena umetnost u političkom smislu otvara prostor za pomirenje.
"Vrednost i značaj savremene umetničke produkcije u našem regionu ogleda se upravo u činjenici da u ovoj oblasti komunikacija nije nikad ni prestajala. U vremenima teškim za region, zajednički umetnički projekti predstavljali su jedinstveni model rekonekcije kultura, njihovo uzajamno prepoznavanje, prihvatanje i uvažavanje, bez obzira na razlike u nasleđu, tradiciji ili veri", rekao je Tadić.
On je istakao da se vrednosti demokratije najbolje brane kulturom, a da se komunikacija među kulturama odvijala oduvek, prevazilazeći granice politike ili ekonomije.
"Bogatstvo ljudskog sveta kao sveta kulture zapravo je bogatstvo kulturnih različitosti, sadržanih u svakom kulturnom identitetu", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, afirmacija kulturnog identiteta kroz dijalog i proћimanje kultura predstavlja put ka univerzalnim kulturnim vrednostima, ka interkulturalizmu, a time i ka međunarodnoj kulturnoj zajednici.
Priručnik "Svetska baština u rukama mladih" i na srpskom
Delegacijama zemalja učesnica regionalnog samita Uneska u Viminacijumu danas je predat obrazovni komplet Uneska "Svetska baština u rukama mladih", preveden na srpski jezik.
Komplet se sastoji od priručnika za nastavnike, mape Svetske prirodne i kulturne baštine, izabranih fotografija lokaliteta i postera za škole, saopšteno je iz Udruženje za Ujedinjene nacije Srbije.
Prevođenjem ovog dela, Srbija je postala prva zemlja u regionu i 27. zemlja od 193 članice Uneska u kojoj je Obrazovni komplet Uneska preveden na nacionalni jezik, a komplet je dopunjen informacijama o lokalitetima iz Srbije na Listi svetske baštine.
Pomenuti komplet ključno je nastavno sredstvo za obrazovanje mladih o Svetskoj baštini i on se već nekoliko godina koristi u školama na svim kontinentima, a cilj mu je podizanje svesti mlađe populacije o važnosti očuvanja Svetske baštine.
Bokova: Kultura- most za postizanje mira i pomirenja
Generalni sekretar Uneska Irina Bokova poručila je na samitu u Viminacijumu da Unesko i ona lično neće žaliti truda da podrže pomirenje u regionu jugoistočne Evrope i da će snažno raditi na tome sa političarima i predstavnicima civilnog sektora.
"Umetnost i sećanje deo su svakodnevnih napora za uspostavljanje mira i pomirenja", rekla je Bokova, uputivši apel umetnicima, političarima i političarima koji donose odluke da se pridruže naporima da kultura bude most koji će voditi ka ostvarenju ovih ciljeva.
Izrazivši veliko zadovoljstvo što učestvuje na samitu i istakavši napore predsednika Srbije Borisa Tadića u cilju postizanja pomirenja u regionu, ona je rekla da ovakvi sastanci potvrđuju opredeljenost lidera u regionu da stave kulturu u centar procesa pomirenja i razvoja.
"Vidimo rezultate tih napora", rekla je ona, dodajući da kultura može da doprinese podsticanju dijaloga, prevazilaženju razlika, konsolidacije i tolerancije.
Prema njenim rečima, i to što je Viminacijum odabran za mesto održavanja samita simbolizuje napore za pomirenje, jer je to oduvek bilo mesto komunikacije.
"Došla sam ovde sa predlogom da se nastavi dalje sa sprovođenjem ove vizije, a vizija je to da je kultura most", poručila je Bokova, izrazivši uverenje da rad umetnika na dnevnom nivou podstiče dijalog i pomirenje.
Kako je rekla, Unesko snažno podržava savremene umetnike koji mogu da grade veze i sarađuju, bez obzira na granice, i da se tako podstakne pomirenje.
"Mir - to je ono što ljudi svakodnevno moraju da stvaraju, a između umetnika i onih koji donose odluke u svetu, moraju da postoje mostovi", rekla je Bokova.
Prema njenim recima, u regionu je ostvaren i zapažen napredak u dostizanju milenijumskih ciljeva UN u oblasti kulture.
Kako je rekla, ljudi u regionu jugoistočne Evrope uspeli su da pronađu osnovu da počnu ispočetka kroz afirmaciju demokratskih principa i pomirenja.
Ona je zaključila da će Unesko snažno podržavati međugraničnu kulturnu saradnju i ukazala na značaj programa za mlade.
Deklaracija za pomirenje naroda jugoistočne Evrope
Učesnici devetog Uneskovog sastanka šefova država jugoistočne Evrope "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi" poručili su u zajedničkoj deklaraciji da su opredeljeni za nastavak pomirenja u regionu jugoistočne Evrope i izgradnju mirne i prosperitetne evropske budućnosti.
U deklaraciji se priznaje i promoviše suštinska uloga umetnosti u životu i razvoju pojedinaca i društva u celini i izražava podrška umetnicima kada je reč o njihovoj slobodi izjašnjavanja i dignitetu.
U dokumentu se iznosi i zajednička opredeljenost za iniciranje, primenu i održivu kulturnu saradnju u jugoistočnoj Evropi kroz rad kulturnih i obrazovnih institucija, promoviše interkulturni dijalog i ističe uloga tradicionalnih i novih medija u procesu podsticanja interesovanja i znanja o savremenoj umetnosti.
Takođe se pozdravlja inicijativa da predsedništvo BiH bude domaćin sledećeg samita 2012. godine i pozdravlja inicijativa da predsednik Makedonije Đorđe Ivanov bude domaćin samita u Ohridu 2013. godine.
Na samitu u Viminacijumu učestvovali su predsednici sedam država regiona, generalni sekretar Uneska Irina Bokova, predstavnici EU, a neke države se bile predstavljene na ministarskom nivou.
Deklaracija je na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića jednoglasno usvojena.
Predsednik Srbije je u obraćanju učesnicima skupa istakao da je ubeđen da će usvojena Deklaracija imati značaja za pomirenje naroda u jugoističnoj Evropi.
Josipović: Umetnici prethodnica političkog pomirenja
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas da su umetnici uvek prethodnica političkog pomirenja država i naroda, zbog čega im političari duguju zahvalnost.
Josipović je, na Uneskovom sastanku šefova država jugoistočne Evrope pod nazivom "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi", istakao da nedavno gostovanje Beogradske filharmonije u Dubrovniku upravo pokazuje kako umetnost može da zaseni sve nesuglasice zemalja i političara i pitanja oko kojih se politike ne slažu.
"Svi mi političari moramo biti zahvalni umetnicima koji nisu čekali naše političke sporazume, nego su svojim delima podsticali i bili naša prethodnica u obnavljanju porušenih mostova", kazao je Josipović.
Predsednik Hrvatske nije negirao značaj političara "u svođenju zemaljskih računa", odnosno u procesu utvrđivanja istine o žrtvama i zločincima nakon ratnih sukoba, ali je naglasio da umetnost svakako doprinosi da se problemi lakše reše.
"Naglašavanje tačke u političkom govoru označava kraj rasprave, dok u umetnosti ona poziva na novu rečenicu, sliku i harmoniju", objasnio je Josipović.
On je istakao da upravo na mestu kakvo je Viminacijum, na kojem se ogleda civilizacijski i kulturni kontinuitet regiona, nije moguće oteti se zaključku da je nerazumno u dnevnopolitičke svrhe koristiti reči kao "večno" i "zauvek".
Predsednik Hrvatske je zato poručio da je opasna svaka politika koja želi da ima poslednju reč, i koja ne ostavlja prostor za dijalog i pomirenje.
Politika i pravo, kako je rekao, imaju važnu ulogu u utvrđivanju istine koja mora prethoditi pomirenju, ali je jezik politike "često mucav", zbog čega je neobično važna uloga umetnika kojima je podjednako stalo do rasvetljavanja prošlosti i do povezivanja u budućnosti.
Josipović je primetio da ima i umetnika koji ne rade u interesu istine i upozorio da su takvi umetnici osuđeni na zaborav
Prvanov: Pomirenje u regionu nije fraza, već istinski proces
Bugarski predsednik Georgi Prvanov rekao je danas na Samitu da susreti poput ovog predstavljaju dokaz da pomirenje u regionu nije fraza i nešto deklarativno, već istinski proces i ukazao da je potrebno iskoristiti sve mogućnosti za izgradnju novih kulturnih koridora.
Obraćajući se učesnicima Devetog samita šefova država jugoistočne Evrope Prvanov je podsetio da je baština regiona jugoistočne Evrope iz različitih epoha i višeslojna i založio se da se ulože zajednički napori, kako bi ona postala i deo baštine Evrope.
"Kulturni procesi predstavljaju podsticaj za dijalog i pomirenje, ali i za unapređenje biznisa", ukazao je bugarski predsednik.
Izetbegović: Umetnici idu ispred političara
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović izjavio je danas da oblast kulture pruža mogućnost bliže saradnje u regionu i da se nada da će Unesko na tom polju odigrati ključnu ulogu.
Obraćajući se učesnicima Devetog samita šefova država jugoistočne Evrope pod nazivom "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi", Izetbegović je rekao da umetnici idu ispred političara, a da Bosna i Hercegovina istinski radi na pomirenju među narodima.
Podsetivši da je Bosna i Hercegovina prošla težak period rata i razaranja, u kome nisu pošteđeni mnogi kulturni spomenici, Izetbegović je ukazao da se korak po korak obnavljaju i spajaju pokidane veze među narodima.
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine naveo je da je, zahvaljujući dobroj regionalnoj saradnji, inicijativa da se stećci Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore upišu u svetsku baštinu urodila plodom i da sada svaka zemlja ima to značajno istorijsko blago i registrovano.
On je od učesnika Samita zatražio podršku za kandidaturu Sarajeva za evropsku prestonicu kulture 2014. godine.
Takođe je najavio da će na Predsedništvu Bosne i Hercegovine predložiti da se naredni, deseti Samit, održi u Hercegovini.
"Insistiraću da to bude Mostar, da još jednom vidimo tu vruću hercegovačku zemlju, kroz koju protiču dve hlade reke", rekao je Izetbegović.
Topi: I Kosovo može da doprinese pomirenju
Predsednik Albanije Bamir Topi založio se danas na samitu Unesko za učešće Kosova na ovakvim skupovima kakav je sastanak u Viminacijumu.
Topi je rekao da Kosovo može da doprinese pomirenju.
On je rekao da je jugoistočna Evropa proteklih decenija živela u teškim vremenima, ali da zajednička kultura može da doprinese regionalnom pomirenju.
"Naša zajednička kultura pokazala je da smo oduvek mogli da živimo zajedno sa onima koji su različiti od nas i to pokazuju naši spomenici", rekao je Topi na Uneskovom samitu.
Topi je ocenio da mladi umetnici u regionu treba da sarađuju i pokažu da mogu da pomognu u prevazilaženju problema regiona.
Učesnici samita obišli Viminacijum
Učesnici Uneskovog regionalnog sastanka šefova država jugoistočne Evrope u pauzi zvaničnih sesija obišli su arheološki park Viminacijum.
Predsednika Srbije Borisa Tadića, generalnu direktorku Uneska Irinu Bokovu i visoke učesnike skupa u nekropolu staru više od dve hiljade godina uveo je direktor projekta Viminacijum Miomir Korać sa ponosom pokazujući sve mere koje su preduzete kako bi ovaj bivši rimski logor i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije bio zaštićen.
Sudeći po zadovoljnim osmesima prilikom izlaska iz "podzemlja", okupljeni su se uverili u vrednost nalazišta kome predstoji još iskopavanja i daljih istraživanja. Detaljnije podatke o tome moći će da vide u knjigama koje su danas dobili na poklon, među kojima je "Itinerarium Romanum Serbiae".
Gosti su takođe dobili i knjige "Unesko u Srbiji" i "Svetska baština Srbija".
Samit šefova država jugoistočne Evrope
Deveti Samit šefova država jugoistočne Evrope pod nazivom "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi", čiji je domaćin predsednik Srbije Boris Tadić, završen je u arheološkom nalazištu Viminacijum kod Kostolca.
Na samitu, pored predsednika Srbije, učestvovali su predsednici Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Albanije Ivo Josipović, Filip Vujanović, Đorđe Ivanov i Bamir Topi, član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda Bakir Izetbegović i predsednik Bugarske Georgi Prvanov.
Na samitu su učestvovali i generalna direktorka Uneska Irina Bokova, evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, multijezičnost i mlade Andrula Vasiliju i generalni direktor za obrazovanje, kulturu i nasleđe, mlade i sport Saveta Evrope Gabriela Bataini Dragoni.
Bokova prvi put boravi u Srbiji od kako je imenovana na ovu funkciju.
Uoči samita, predsednik Tadić sastao se juče u Beogradu u odvojenim susretima s predsednicima Hrvatske, Crne Gore i Makedonije Ivom Josipovićem, Filipom Vujanovićem i Đorđom Ivanovom i u razgovoru s njima potvrdio spremnost Srbije da unapredi saradnju u regionu.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
