Izvor: B92, 07.Dec.2021, 21:41

Svemirska istraživanja i velike sile: Trka za resurse Meseca - ko i kako piše pravila igre

Rusija, Kina, SAD i Evropska unija nameravaju da u narednih 15-20 godina izgrade stalne baze na Mesecu kako bi ga detaljno proučile i izvukle minerale. Uprkos deklarativno zajedničkim ciljevima, praktično nema doslednosti akcija.

Skoro pola veka pošto je ljudska noga stupila na Mesec, čini se da je svet zapljusnuo novi talas svemirske groznice: ovog puta planirano je ozbiljno i dugoročno naseljavanje zemljinog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << satelita.

Rusija, SAD, Kina, Japan i druge zemlje (među kojima i članice Evropske unije) obećavaju da će već u narednih 15-20 godina izgraditi stalnu infrastrukturu na Mesecu, koja je neophodna za njegovo detaljno proučavanje i iskopavanje ruda.

Šta će se tačno iskopavati, nije baš jasno: do sada su od svih teoretski svemirskih resursa koji su za nas interesantni, naučnici uspeli da potvrde prisustvo samo zamrznute vode na Mesecu.

Međutim, to posebno ne uzbuđuje one koji rade na razradi ambicioznih kosmičkih programa: sigurno će se pronaći nešto korisno.

Dokument koji je NASA izradila bio je kritikovan još pre nego što je objavljen, kada je postalo jasno da američke vlasti nameravaju ovladaju Mesecom u formatu bilateralnih državnih sporazuma (na primer, sa Japanom).

Realizacija misije će praktično biti data u otkup privatnim kompanijama.

Prvobitno su bili najavljeni privatni izvođači za slanje misije sa posadom na Mesec, zatim da razrade lunarnu stanicu "Gejtvej", i tako dalje, sve do sklapanja četiri ugovora za kupovinu tla na Mesecu.

U oktobru prošle godine časopis "Sajens" objavio je otvoreno pismo kanadskih naučnika sa alarmantnim naslovom "Politika SAD ugrožava bezbedno istraživanje svemira".

Napisala su ga dva profesora sa univerziteta iz Britanske Kolumbije: astronom Aron Bouling i politikolog Majkl Bajers.

"NASA kupuje zemljište na Mesecu od komercijalnog isporučioca!", uzbuđeno piše šef NASA, Džim Brajdstajn.

Došlo je vreme da se definišu pravila vađenja i prodaje kosmičkih resursa."

Naučnici su izrazili zabrinutost da bi širenje Amerikanaca u svemiru, preko privatnih kompanija, moglo da prati ne samo naučne interese, koliko poslovne interese, što bi moglo da dovede do katastrofe.

Postavljanje velike industrijske pogona na Mesecu moglo bi da stavi tačku na svemirsku arheologiju uništavanjem jedinstvenih uzoraka lunarnih stena, upozorili su autori, a vađenje čega god u uslovima slabe Mesečeve gravitacije rizikuje da se orbita napuni svemirskim đubretom.

A da ne spominjemo činjenicu da su ugovori s privatnicima sklopljeni na američkom tlu i prema američkim zakonima, a Mesec nije vlasništvo Sjedinjenih Američkih Država ili njihovih partnera.

"Ako SAD ne nameravaju da izvode operacije na Mesecu u okviru nacionalnog zakona, zašto bi onda NASA kupovala lunarni regolit koji je iskopao privatni izvođač?", pita profesor Bouli.

Iskljičivo radi stvaranja presedana, pre nego što se po tom pitanju postigne međunarodni sporazum.

Naučnici insistiraju na razvoju mesečevih (ili bilo kojih drugih ne zemaljskih) resursa samo nakon široke i sveobuhvatne rasprave.

Principi ponašanja u svemiru moraju biti prihvaćeni na najvišem međunarodnom nivou i moraju se uzeti u obzir interese svih zemalja.

A neprihvatljivo je jednostrano nametanje bilo kakvih pravila, bez obzira kojim dobrim razlozima se rukovode njihovi autori.

"Mi ne zauzimamo ničiju stranu, ističe profesor Bajers, mi samo pozivamo na dogovor. [Administrator NASA koji je ostavio post pre dva meseca Džim] Brajdenštajn, uporedio je osvajanje svemira sa ribolovom.

"Zato vas podsećamo da nekontrolisani ribolov često dovodi do prekomernog ribolova i iscrpljivanja resursa."

Alis Gorman, savetnica udruženja za svemirsku industriju Australije i profesorka Univerziteta Flinders u Adelejdu, takođe upozorava na opasnost od američkog pristupa.

Prema njenim rečima, postoji velika razlika između istraživanja svemira celog sveta, posredstvom UN-a i drugih međunarodnih organizacija, i putem odvojenih međusobnih sporazuma pojedinih zemalja.

"SAD sada aktivno promoviše drugi pristup, dok ga Rusija ništa manje aktivno kritikuje", objašnjava ona.

"A i svetska zajednica je u celini prilično oprezna prema ideji istraživanja svemira putem bilateralnih sporazuma.

"U svakom slučaju, mnogi stručnjaci sa kojima sam razgovarala na ovu temu, duboko su zabrinuti da je pristup koji uzima u obzir interese svih zemalja stvar prošlosti."

Kako stručnjaci navode, postoji samo jedan fundamentalni međunarodni dokument, koji reguliše delatnost čoveka na Mesecu, koji je priznat od strane svih zemalja.

To je Sporazum o svemiru, usvojen na sastanku Generalne skupštine UN, i koji je stupio na snagu 1967. godine.

Drugim rečima, jedini dokument na osnovu koga svemirske sile mogu da probaju da prave međusobne dogovore, razrađen je pre više od pola veka, kada su samo pisci naučne fantastike razmišljali o korišćenju resursa sa Meseca.

"On je kao švajcarski sir - sa ovakvim rupama", smeje se profesor međunarodnog prava sa univerziteta RUDN Aslan Abašidze.

"Dakle, ovo nije samo američki problem."

Kako ističe Abašidze, u dokumentu su navedeni samo najosnovniji principi, poput sprečavanja postavljanja u orbiti nuklearnih bojevih glava i drugog oružja za masovno uništenje .

Međutim, ne postoje pravne definicije čak ni najosnovnijih pojmova: posebno nije precizirano šta se tačno podrazumeva pod rečju "svemir".

"Gde prestaje vazdušni prostor i počinje svemir?", pita se profesor Abašidze, šireći ruke.

"Na kraju krajeva, ovo je veoma važno pitanje: državni suverenitet se proteže na vazdušni prostor, ali ne i na svemir."

Ipak, kako je primetio Majkl Gold, koji je odgovoran u NASA za svemirsku politiku i interakciju sa partnerima, u poslednjih pola veka, dokument koji je postavio temelje svemirskog prava nije izgubio na bitnosti.

I upravo se na njegovim odredbama zasniva "Artemidin sporazum".

"Sporazum je, naravno, star već preko 50 godina, ali izgleda kao da mu je najviše 35, ne više", šali se Gold.

Osim ključne odredbe da se svemir može koristiti isključivo u miroljubive svrhe, dokument iz 1967. utvrđuje da države imaju jednaka prava na istraživanje svemira.

"Svi ovi principi danas nisu ništa manje važni nego pre 50 godina, tako da Sporazum o svemiru ostaje najvažniji dokument", uverava Majkl Gold.

U okviru "Artemidinog sporazuma" smo želeli da utvrdimo poni detalj, naime, kojim pravilima zemlja treba da se rukovodi prilikom izvođenja operacija u svemiru, kako ne bi prekršila ove osnovne principe.

Šta podrazumeva Artemidin sporazum:

U teoriji, rudarstvo u svemiru je vrlo unosan posao.

Nebeska tela mogu postati izvor retkih elemenata i plemenitih metala: prema nekim procenama, u asteroidu prečnika 30 metara, samo platine ima u iznosu od oko 25-50 milijardi dolara.

Ali postoje i nikal, kobalt, gvožđe i drugi elementi.

Veliku vrednost ima i voda, čije su prisustvo na Mesecu naučnici dokazali pre oko 10 godina.

Najkasnije do 2040. godine Japan planira da počne vađenje leda koji pokriva kratere na mesečevim polovima u tankom sloju.

Odvojivši kiseonik od vodonika, Japanci žele da prodaju oba elementa kao gorivo za raketne motore, tako da se svemirska letelica koja je stigla na Mesec može napuniti gorivom za povratak na Zemlju ili dalji let na Mars.

Moskva je takođe objavila slične planove.

Osim toga, Rusija, Indija i Kina pomenule su mogućnost vađenja helijuma-3 na Mesecu kako bi se ovaj izotop u budućnosti koristio kao bezbedno i ekološki prihvatljivo gorivo za termonuklearne reaktore.

Međutim, niko još nije predložio alternativne opcije za svemirske sporazume, nema ničeg posebnog čemu se može usprotiviti u usvojenom dokumentu.

Osim Sjedinjenih Država i njihovih partnera, koji su već potpisali sporazume, planove za istraživanje Meseca (i neophodnu naučno -tehničku bazu za to) imaju još samo Rusija i Kina.

Ali, čini se, da nemaju šta da ponude čak ni jedni drugima.

Naročito pošto je obustavljen razvoj superteške rakete "Jenisej", koja je trebalo da bude puštena u rad samo u okvirima i za potrebe lunarnog programa u februaru.

S jedne strane, Moskva i Peking potpisali su 9. marta memorandum o razumevanju koji predviđa zajedničko stvaranje Međunarodne naučne lunarne stanice (MNLS) u budućnosti, obećavajući da će omogućiti ovom projektu "otvoren pristup svim zainteresovanim zemljama i međunarodnim partneri".

S druge strane, strogo govoreći, do sada ovaj ambiciozni projekat ne postoji ni na papiru.

Ne postoje posebni planovi za njeno sprovođenje, a potpisani memorandum obećava samo "zajedničku izradu Mape puta za stvaranje" stanice.

Stručnjaci se slažu da će izgradnja MNLS početi najranije sredinom 2030-tih.

To je indirektno potvrdio i šef Roskosmosa Dmitrij Rogozin: nabrajajući planove državne korporacije za narednu deceniju, pomenuo je tri ruske lunarne misije ali nije rekao ni reč o grandioznom rusko-kineskom projektu.

Čini se da do sada sukob kosmičkih interesa ostaje moguć samo teoretski.

"Pravi problemi ne bi trebalo da nastanu još nekoliko decenija", saglasna je Maulena Hofman, profesorka međunarodnog prava na Univerzitetu u Luksemburgu.

"Kada dođe do prave eksploatacije resursa, tada će se uspostaviti nekakva vrsta pravnog režima."

Možda će vas zanimati video: Šta bi iz svemira moglo da nam padne na glavu?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...