Izvor: RTS, 20.Jun.2012, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve kiparske opcije
Kipar još nije odlučio o načinu spasa bankarskog sektora, a sigurna adresa za mogući zajam je Evropska unija. Međutim, sve opcije su na stolu, pa i zajam od Rusije ili Kine. Rok za dokapitalizaciju Kiparske narodne banke, kojoj je potrebno nešto manje od dve milijarde evra, ističe krajem meseca.
Kiparska vlada ima još mnogo posla da uradi da bi stabilizivala bankarski sektor, ako želi da izbegne da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sledeća žrtva dužničke krize. Rok za dokapitalizaciju Kiparske narodne banke, kojoj je potrebno nešto manje od dve milijarde evra, ističe 30. juna. Još nije doneta odluka o načinu spasa, ali sigurna adresa za eventualni zajam jeste i Evropska unija.
Sve opcije su na stolu, kažu kiparski zvaničnici. Dugoj po veličini banci u južnom delu podeljenog Kipra potrebna je hitna finansijska injekcija od dve milijarde evra, što je 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kiparska vlada nema taj novac. Zato razmišljaju da li da pošalju zahtev za pomoć Briselu, ili zatraže zajam od Rusije ili Kine.
Ministar finansija Vasos Šiarli kaže da svaka država ima specifičnosti i da je Kipru potrebna pomoć za bankarski sektor, ali da ne mogu da se porede sa Španijom.
"Kipar će nastaviti da ispunjava obaveze koje ima prema Evropskoj uniji. Novac može da dođe spolja, ali moramo da poštujemo okvire Unije", kaže Šiarli.
Kipar se sada finansira na račun ruskog kredita od 2,5 milijardi dolara koji, za razliku od zajmova Evropske unije i MMF-a, nije uslovljen sprovođenjem strogih budžetskih mera.
Sada bi im bile dovoljne četiri milijarde evra za kreditiranje, relativno mala suma u poređenju sa sredstvima izdvojenim za Grčku, Irsku, Portugal i obećanim za dokapitalizaciju španskih banaka. Mnogi misle da bi najbolja pomoć bila intervencija Evropskog fonda za spas evra.
"Ne treba bežati od takve vrste pomoći da dokapitalizujemo banke. Neophodno je da pokažemo da smo spremni ne samo da damo obećanja već da ispunimo uslove koje od nas traže", kaže analitičar Teodor Panajotu.
Ekonomija Kipra učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnom bruto proizvodu evrozone. Tesne veze sa grčkim bankama razlog su što su bonitetne agencije smanjile kreditni rejting Kipru. Kako je podeljeno ostrvo poznato kao finansijska meka, niži rejting izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Kiparski status finansijskog ofšor centra ne garantuje zaštitu od krize koja pogađa evrozonu. Dospeće te zemlje na listu za spasavanje nagoveštava rušilačku mogućnost da Luksemburg bude sledeći kandidat za bankrot. To bi, ocenjuju stručnjaci, bilo pogubnije od propasti Grčke, Portugala i Kipra zajedno.
