Izvor: B92, 10.Avg.2010, 12:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaku četvrtu platu daje država

Beograd -- Statistički podaci pokazuju da više od četvrtine zaposlenih u našoj zemlji radi za državu, kao i da se u državnoj službi radi upola manje nego u privatnim.

Evropska komisija i MMF kritikuju Srbiju zbog prevelike javne potrošnje, ipak neki srpski ministri traže povećanje plata za državni aparat.

I Grčka vlada je nedavno, kao uslov da bi dobila pomoć od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Evropske unije, morala da prebroji sve radnike koji rade u tamošnjem javnom sektoru.

Ispostavilo se da za državu radi oko petina od ukupnog broja zaposlenih, i to ne računajući one koji su zaposleni u javnim preduzećima. Grčka je u aktuelnu krizu dospela ponajpre zahvaljujući prevelikom javnom sektoru i državnoj potrošnji, a ovi podaci su to samo potvrdili: u većini zemalja EU broj ljudi zaposlenih kod države je manji.

U Srbiji stvari stoje, možda, još gore nego u Grčkoj.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju zaposleno je oko 370.000 ljudi. Iako tačnih podataka nema, procena je da u Srbiji za državu – kada se uračunaju državne i opštinske službe, javna preduzeća i sve razne agencije – radi oko 550.000 zaposlenih.

S obzirom na to da je ukupan broj zaposlenih, po podacima s kraja prošle godine, a računajući tu i samozaposlene, bio nešto manji od 1,9 miliona, jasno je da od države platu prima više nego svaki četvrti zaposleni.

Zaposleni koji plate dobijaju iz budžeta države Srbije isto tako znatno više prosperiraju od onih koji taj budžet pune radeći kod privatnika.

Lane je, po podacima ekonomskog biltena „Mesečne analize i trendovi", prosečna plata u Srbiji bila 31.291 dinar. Pri tom je ona isplaćena u javnom sektoru bila 38.433 dinara, a u državnim kompanijama 38.484 dinara. S druge strane, zaposleni u privatnim firmama imali su mesečnu prosečnu neto zaradu od 28.952 dinara.

Verovatno još veći problem od veličine javnog sektora u Srbiji i relativno visokih plata jeste njegova neefikasnost. Podaci Unije poslodavaca pokazuju da efektivno radno vreme u državnim službama nedeljno traje 18 sati i 20 minuta, dok u privatnim preduzećima zaposleni nedeljno efektivno u poslu provedu 36 sati i 15 minuta.

Kriza u Grčkoj je otkrila brojne nelogičnosti u državnom aparatu te zemlje: ne samo da su tamošnji radnici u javnom sektoru imali veće plate nego njihove kolege u znatno bogatijim zemljama već se ispostavilo da se iz budžeta godinama "hrane” i brojne potpuno nepotrebne institucije.

Na primer, tako je pre dvadesetak godina grčka vlada osnovala državnu agenciju za lobiranje da Solun dobije status evropske prestonice kulture. Solun je to postao 1997. godine, ali i 13 godina kasnije ova agencija i dalje postoji i zaposleni u njoj i dalje dobijaju plate iz budžeta, iako su svoj posao odavno obavili.

Ni Srbija nije imuna od ovakvih slučajeva pa je javnost nedavno imala prilike da sazna da mi i dalje imamo državnu instituciju koja se zove Fond Federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina.

Nastavak na B92...