Izvor: B92, 31.Okt.2012, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Svakog meseca o otvaranju dosijea"
Beograd -- Potpredsednik SPO Aleksandar Čotrić najavio je da će ta stranka svakog meseca u parlamentu tražiti da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona o otvaranju dosijea.
Kako je navedeno u saopštenju SPO-a, Čotrić, koji je juče u Skoplju razgovarao s predsednikom makedonske Komisije za verifikaciju činjenica Tometom Adžijevim, istakao je i da će to "svaki put biti test za stranke da pokažu da li su za suočavanje sa prošlošću, ili se neki njihovi čelnici plaše istine".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Čotrić je ukazao i da je Srbija, i pored preporuka Saveta Evrope i zahteva Evropske unije, poslednja zemlja u Evropi koja nije sprovela postupak lustracije, otvaranja dosijea službi bezbednosti, suočavanja sa prošlošću, diskontinuiteta u radu službi bezbednosti i kažnjavanja odgovornih za zločine koje su počinili.
Prema njegovim rečima, otvaranje dosijea u Srbiji doprineće uspostavljanju demokratske i civilne kontrole službi bezbednosti i demistifikovaće njihovu ulogu u progonu građana Srbije.
Čotrić je ukazao da je poslanička grupa SPO 2004. godine predložila parlamentu usvajanje Zakona o dostupnosti dosijea Službi bezbednosti, ali da su, kako je naveo, sve parlamentarne većine odbijale tu inicijativu, uključujući i najnoviji predlog poslaničkog kluba SPO-DHSS iz oktobra ove godine.
On je predao članovima makedonske Komisije za verifikaciju činjenica Predlog zakona o dostupnosti dosijea službi bezbednosti, napomenuvši da je taj dokument nastao kao plod saradnje nezavisnih eksperata i pravnih stručnjaka SPO i da uključuje rešenja koja su već primenjena u Nemačkoj, Rumuniji, Češkoj, Bugarskoj i drugim zemljama koje su imale totalitarnu prošlost.
U saopštenju je navedeno da je zadatak Komisije za verifikaciju činjenica, koji je izabrao makedonski parlament, da primeni Zakon o lustraciji, tako što će da istraži dosijee i utvrdi povrede ljudskih prava i sloboda počinjene u periodu od 1944. do 2006. godine.
Komisija dokazuje ko je bio saradnik službi bezbednosti u vreme komunističke vlasti i da li je kršio ili ograničavao osnovna prava i slobode građana iz ideoloških ili političkih razloga, a za takva lica donosi rešenje kojim se utvrđuje njihova saradnja sa organima državne bezbednosti i zabranjuje im se kandidovanje za vršenje javnih funkcija.
U razgovoru su učestvovali i potpredsednik Komisije Agim Mehmeti i generalna sekretarka Mukades Hajdarovska.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
