Izvor: B92, 30.Okt.2016, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svađa u EU: Zašto se dodvoravate Gaspromu
Evropska komisija je odobrila ruskoj kompaniji Gazprom da isporuke gasa Evropskoj uniji poveća za deset milijardi kubnih metara godišnje preko gasovoda Opal.
Preko Opala se ovaj energent od gasnog čvorišta Severnog toka u Nemačkoj isporučuje Češkoj, što je odmah izazvalo oštre zamerke naročito Poljske i Ukrajine.
Komisija u Briselu je to obrazložila i odredbom da povećanje kapaciteta Opala omogućava i drugim zainteresovanim kompanijama da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uključe u isporuke gasa preko ovog gasovoda s ukupnim kapacitetom od 36 milijardi kubnih metara godišnje i jasno predočila da je to šisto komercijalna odluka koja nema veze s politikom.
Mediji u EU su odmah ocenili da takva odluka neumitno zadire u "politički čvor" odnosa evropske dvadesetosmorice i Rusije i pokreće pitanje najave Gazproma da će do kraja 2019. obustaviti isporuke gasa Evropi preko Ukrajine, dok su Rusija i Turska nanovo iskazale rešenost da grade moćan gasovod Turski tok kao moguću alternativu isporukama preko Ukrajine.
Takođe je ukazano na oštre zamerke koje su neke članice Unije uputile zbog načelno odobrenog sporazuma zapadnoevropskih kompanija i Gazproma o izgradnji druge trase gasovoda Severni tok ispod Baltičkog mora do Nemačke, dok je Evropska komisija zaustavila izgradnju gasovoda Južni tok preko Crnog mora i Bugarske.
EK sada pregovara s Gazpromom o "prijateljskoj nagodbi", što je ponudila ruska kompanija, za istragu koju je Brisel pokrenuo protiv Gazproma zbog sumnji za monopolitičke poteze na tržištu gasa u Evropi.
Poljska je saopštila da će Evropsku komisiju zbog "slučaja Opal" tužiti Sudu pravde EU jer smatra da se time povećavaju isporuke ruskog gasa Evropi iako su se članice Unije dogovorile da sve učine da se smanji zavisnost od tih isporuka.
Evropska komisija je objasnila da je od nemačke kancelraije za zaštitu konkurencije Bundesnecagentur obaveštena da može odobriti udvostručenje isporuka gasa preko Opala jer se to ne kosi s pravilima o konkurenciji.
Evropski komesar za energetiku Marošs Šefčović je izjavio da se "čine najveći mogući napori" da se posreduje u sporu između Moskve i Kijeva i obezbedi da ne dođe do obustave gasa u Ukrajini i Evropi.
"Dosad u tom nismo bili uspešni", rekao je visoki zvaničnik EK, mada je ruski predsednik Vladimir Putin stavio do znanja da je Rusija spremna da nastavi isporuke gasa Ukrajini ccim Kijev pristine na dogovor da za isporuke plati unapred.
List italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore smatra da se odlukom o dodatnom korisschenju Opala "daju ustupci Rusiji i Gazpromu" i "dolazi u opasnost da se zaoštre razmirice unutar EU".
Ovaj list i drugi komentatori ukazuju na to da su, mada nekad iz sasvim razliccitih razloga, protiv izgradnje Severnog toka 2 bili Poljska, Češka, Slovačka, baltičke zemlje, kao i Mađarska, Bugarska, Rumunija i Italija.
Milanski dnevnik smatra da sadašnje odluke Komisije na ccelu s Žan-Klodom Junkerom "ponovo otvaraju ovu raspravu".
Španski list Pais ide čak dotle da Evropskoj komisiji pripisuje da je Rusiji dala oduške na strategijskom energetskom sektoru u času sukoba oko rata u Siriji".
Nemački medij Dojče vele ocenjuje da odluka o Opalu "utire put Moskvi da proširi gasovod Severni tok i u isporukama gasa Evropi zaobiđe Ukrajinu", koja bi time izgubila 425 miliona dolara koje godišnje zarađuje od tranzita ruskog gasa u EU.
Ali, primećuje Dojče vele, "Evropska komisija se nada da će ovom odlukom uticati na Moskvu da zajamči da će nastaviti da isporučuje gas Ukrajini, s kojom prestaje ugovor 2019".
Jedan zvaninik EK je novinarima nezvanično preneo da odluka o "zelenom svetlu" Gazpromu za udvostručenje dotura gasa preko Opala "nije donesena iz baš političkih razloga, već i zato što želimo da ostanemo u prijateljskim odnosima s Gazpromom".
Evropski instituti koji prate energetska pitanja primećuju i da bi "zeleno svetlo za Opal moralo da se sagleda i u činjenici da opada priliv gasa u Zapadnu Evropu sa Severnog mora i Holandije.
Pogledaj vesti o: Gasprom, Rat u Ukrajini
