Izvor: RTS, 04.Jan.2015, 19:04

Strani eksperti o tome šta Srbiju čeka 2015

Strani eksperti o tome šta Srbiju čeka 2015

Strani stručnjaci smatraju da će brz napredak Srbije kada je reč o približavanju EU izostati, kao i da će se Srbija više posvetiti unutrašnjim ekonomskim pitanjima. Predsedavanje OEBS-u je izazov, ali i šansa, smatraju eksperti.
Brz napredak Srbije u procesu evrointegracija u 2015. će najverovatnije izostati zbog pitanja Kosova i otvaranja najtežih poglavlja na samom početku, a Beograd čeka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << još teži posao u balansiranju između EU i Rusije tokom predsedavanja OEBS-u, smatra britanski stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi.

Njegov kolega sa Londonske škole ekonomije (LSE) Dimitar Bečev ocenjuje da će Srbija u 2015. godini nastaviti svoj evropski put, ali da će više biti okrenuta rešavanju unutrašnjih ekonomskih problema nego spoljnopolitičkim temama.
"Posle veoma značajnog formalnog početka pregovora u januaru, vidljiva je pažnja za otvaranje poglavlja u 2015. Međutim, brzog napretka najverovatnije neće biti iz dva razloga", naveo je Ker-Lindzi u izjavi za Tanjug, pominjući pre svega neophodan napredak u harmonizaciji pravosuđa i vladavini zakona, a onda i kosovsko pitanje.
Viši naučni saradnik LSE podseća da je Evropska unija ranije najčešće započinjala pregovore sa poglavljima na koja bi moglo "lakše da se odgovori".
"Na primer, kad je Turska započinjala pregovore 2005, ona je prvog dana otvorila i privremeno zatvorila poglavlje o nauci i istraživanju", podseća analitičar i dodaje da je do "danas to ostalo jedino poglavlje koje je privremeno zatvoreno, dok je 13 poglavlja ostalo otvoreno".
Ker-Lindzi ističe da su ti dani sada prošlost, te da je EU jasno stavila do znanja da je njen najvažniji prioritet harmonizacija pravosuđa i vladavine zakona i da zbog toga želi da započne (pregovore) sa poglavljima 23 i 24, koja će, smatra on, ostati otvorena do samog kraja u pregovorima.
Sličnosti i razlike sa Kiprom
Drugi razlog zbog koga Ker-Lindzi smatra da će izostati rapidan progres Srbije u evrointegracijama tiče se kosovskog pitanja.
"Kako bi pristupila EU, zemlja mora da pokaže da može da primeni čitavu evropsku regulativu na celoj svojoj teritoriji, a Srbija to ne može. Iako tvrdi da ima suverenitet nad Kosovom, ona nema kontrolu nad Kosovom", navodi on.
Podseća zato na slučaj Kipra, na čijoj teritoriji se nalazi samoproglašena Republika Severni Kipar koju priznaje jedino Turska, ali navodi da je upravo to pitanje bilo glavni kamen spoticanja na putu te zemlje ka EU.
Ker-Lindzi, međutim, napominje da se kiparski i kosovski slučaj bitno razlikuju, te da je u slučaju Kipra EU prihvatila zahtev kiparske vlade da suspenduje primenu zakona EU nad severnim delom ostrva, ali da Beograd ima problem što to za Srbiju ne može da bude opcija, s obzirom na to da velika većina članica EU priznaje Kosovo.
"Oni neće ponuditi Srbiji put koji će značiti da oni, u stvari, faktički smatraju da je Kosovo deo Srbije. Umesto toga, mora biti pronađen drugi mehanizam koji može da uzme u obzir situaciju na Kosovu, ali koji neće zahtevati od Srbije da formalno prizna Kosovo kao nezavisnu državu", rekao je Ker-Lindzi.
Priznaje da je to mnogo komplikovanije nego što ljudi uopšte mogu da zamisle i dodaje da nije siguran da li Srbija i EU imaju dovoljno jasnu sliku kako to da reše.
"Ukoliko se ne pronađe odgovor (za Kosovo), onda bi proces pristupanja Srbije EU mogao da bude suočen sa značajnim odlaganjima", upozorio je Ker-Lindzi.
Izazovi i u OEBS-u
Ker-Lindzi navodi da se izazovi nalaze pred Srbijom i kad 1. januara bude došla na čelo OEBS-a.
"Beograd se nalazi pod značajnim pritiskom da počne da usaglašava svoju spoljnu politiku prema Rusiji sa onom koju ima EU", ocenio je ovaj ekspert.
Dodao je da će Srbija, kao predsedavajući te organizacije, "bez sumnje hteti da bude važan deo u pokušajima da se unapredi dijalog Rusije i Zapada".
Da bi to postigla, kako ocenjuje, Srbija će morati da bude prepoznata kao iskren i nezavisan posrednik.
Ker-Lindzi navodi da "ovo ne znači da će stvari biti jednostavnije za Srbiju" i naglašava da će Beograd morati mnogo da balansira.
"Na primer,  ako njena želja da nastavi trgovinsku saradnju sa Rusijom i neprimenjivanje sankcija EU budu shvaćeni kao pokušaj da profitira na šansama koje se otvaraju uvođenjem sankcija ruskom tržištu, onda će to biti primljeno među članicama EU veoma loše", ukazao je britanski stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi.
Zaključuje da bi Beogradu ubuduće moglo da bude mnogo teže da balansira nego što je to do sada bio slučaj.
Rešavanje unutrašnjih problema
Bečev veruje da će Srbija u 2015. godini nastaviti svoj evropski put, ali da će više biti okrenuta rešavanju unutrašnjih ekonomskih problema nego spoljnopolitičkim temama.
"Srbiju u 2015. vidim i dalje zaokupljenu uglavnom samom sobom. Mislim da su unutrašnja pitanja kao što su budžet, nezaposlenost, sudbina državnih preduzeća i slično, mnogo bitnija nego spoljna politika ili odnosi sa susedima, što je po mom mišljenju, veoma normalno", rekao je Bečev u izjavi Tanjugu.
Evropske integracije će se nastaviti normalnim tempom, a dijalog Beograda i Prištine biće obnovljen, kaže Bečev, mada, dodaje, nije siguran da se mogu očekivati neke važne inicijative ili koraci.
U predsedavanju Srbije OEBS-u vidi dobru šansu za Srbiju, pogotovo sad kada je, kako kaže, Rusija ušla u finansijsku krizu i pod pritiskom je da traži kompromis sa Zapadom.
Taj proces, kaže on, neće ići preko OEBS-a, ali će ipak možda imati pozitivan uticaj na stanje u istočnoj Ukrajini.
"OEBS još ostaje jedina međunarodna organizacija koja je prihvatljiva za Moskvu kao medijator i forum za multilateralnu diplomatiju za rešavanje krize", zaključuje bugarski analitičar.
Seroka: Za Srbiju 2015. godina izazova, ali i šansi
Godina 2015. za Srbiju mnogo toga obećava, kaže Džim Seroka, profesor politčkih nauka Univerziteta Obern u SAD, napominjući, međutim, da će najveći izazovi biti privlačenje stranih investicija i odolevanje pritiscima tokom predsedavanja OEBS-u.
"Prvi put nakon više decenija, Srbija ulazi u novu godinu bez polarišućih međunarodnih i domaćih političkih sukoba koji su ometali napredak u prošlosti", rekao je Seroka u izjavi Tanjugu.
Kada je reč o evropskom putu Srbije u 2015. godini, Seroka tu ne očekuje ni značajniji napredak, ali ni nazadovanje, pre svega zbog situacije u Evropi gde ekonomije stagniraju a evroskeptični pokreti rastu.
Međutim, uspešne inicijative Srbije da pokaže želju za saradnjom sa EU, naraočito po pitanju Kosova, ukazuju, kako ističe, da Unija neće preduzimati korake kojima bi prekršila svoja obećanja o prijemu Srbije jednog dana.
U najznačajnije izazove koji stoje pred Srbijom, Seroka ubraja privlačenje stranih investicija, promovisanje čiste i sigurne energetske politike i izbegavanje svrstavanja na bilo čiju stranu u rastućem konfliktu između Rusije i mnogih članica transatlantske zajednice.
"Predsedavanje Srbije OEBS-u nosi značajne rizike, ali i veliku priliku za mir i bezbednost u Evropi", ističe on.
Rizici, kako kaže, potiču od teškoća da se izdrže rastući pritisci na Srbiju i OEBS da zauzmu stranu u konfliktu između EU i Rusije.
Prilike se pak ogledaju u potencijalu koji Srbija ima da rukovodi OEBS-u tako da odvrati Evropu od jačanja uzajamnog nepoverenja i neprijateljstva koje je karakterisalo odnose tokom prošle godine, kao i da stvori jedan forum u kojem će male države Evrope moći da rade zajedno na pronalaženju rešenja i procesa koji bi obnovio poverenje i saradnju, zaključuje američki profesor.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na RTS...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.