Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jun.2015, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav četvrtkom: Gasni prsten

Sa kim će se venčati Srbija: sa Rusijom ili Evropskom unijom? To pitanje, iako se Srbija zvanično davno obećala ovoj drugoj, nikako da bude skinuto sa dnevnog reda, jer Beograd nikako da prestane da očijuka sa Moskvom.

Najnoviji povod za takav zaključak je buka koja se podigla oko izgradnje tzv. "Istočnog prstena". Radi se o gasovodu koji bi povezivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, i tako - u tome je poenta - "zaobilazio Srbiju". Projekat je povučen, ali svejedno, koska je bačena.

Odmah je "provaljeno" da se u stvari radi o (delimičnoj) "reinkarnaciji" (američkog) gasnog projekta "Nabuko" koji je računao na iranski gas i praktično od početka bio u konkurenciji sa "Južnim tokom" koji se oslanjao na izvorišta u Rusiji. Već to je dovoljno da se vidi o kakvom je mega geostrateškom sukobu reč.

Činilo se da je, pre svega zbog nesigurnosti snabdevanja iz Irana, pobedila ruska strana, sve dok nije došlo do ukrajinske krize pa je snabdevanje iz Rusije postalo još nesigurnije. U međuvremenu, pak, nastali su i "Turski tok" i TAP (Transjadranski gasovod) i "Tesla" (Srbija - Makedonija - Grčka); jugoistočna Evropa je išpartana cevovodima kao dečija crtanka.

Proruska kampanja je u stvari počela kad se ministar inostranih poslova Srbije, Ivica Dačić, vratio iz Rusije, gde je, navodno, saznao za tu veliku evropsku antisrpsku zaveru zvanu "Istočni prsten". Pa je Evropu optužio za licemerstvo i još što šta, jer, eto, oni grade gasovod sa Rusijom, a nama ne daju.

Stiče se utisak da "Južni tok" samo što nije (bio) započet, kao da su potpisani ugovori, napravljeni projekti i obezbeđena sredstva, samo da se pobode prvi ašov. Jeste da ašov nije poboden, ali je u Šajkašu zavaren prvi var, tj. spojene su dve cevi. Kako zavarene - tako zaboravljene.

I u Beogradu su, doduše, u više navrata potpisivani neki silni papiri, ali to nisu bili pravno obavezujući ugovori, nego memorandumi o razumevanju i pisma o namerama. Koji su, takođe, više služili za zamajavanje.

Niko ni da spomene, konačno, da "Južni tok" nije ni (o)smišljen zbog Srbije (sa svojom potrošnjom od dve milijarde kubika što je 3-4 odsto kapaciteta gasovoda od 60 milijardi mi smo na razini statističke greške) i da se iz Bugarske jedan krak odvajao za Grčku i Italiju. Ove dve članice Evropske unije, naročito ova druga, (privremenim ili trajnim svejedno) odustajanjem od "Južnog toka" mnogo su više pogođene nego Srbija.

U kampanji prednjače mediji koji su možda i najkritičniji, bar tako samo tvrde, prema srpskoj vladi, ali su vrlo blagonakloni prema ruskoj; a za predsednika Putina imaju smo lepe reči.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...