Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Apr.2016, 09:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Bajke, basne i ostale EU priče

Otkad je Evropske unije, o njoj povremeno kruže čiste izmišljotine - kao što je, na primer, ona o tome da, kad se uđe u Uniju, krastavci više ne smeju da budu krivi, da neće smeti da se prave domaći čvarci ili peče rakija. U svemu tome, nije najčudnije to što u takve priče ljudi poveruju, već kako one uopšte nastaju?

Jedna od verovatno najbudalastijih izmišljotina u vezi s Evropskom unijom pojavila se u januaru ove godine, ali i dalje kruži društvenim mrežama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izazivajući obilje komentara, analiza i rasprava. Nedostaje, međutim, najvažniji podatak: kao i mnoge druge slične storije, i ova je jednostavno - neistinita.

Radi se o "informaciji" da će "od marta 2016" na teritoriji EU biti zabranjeno krštavanje dece i da će se ono, po odluci Evropskog suda "tretirati kao zločin".

Osim činjenice da je mart već prošao, a još niko nije u zatvoru zbog toga što je krstio dete, čitavu stvar demantuje i to što se ovde pominje "Evropski sud" (ne kaže se koji), kao i to da je potpuno ista izmišljotina bila lansirana i pre dve godine.

Sve je započelo u jednom italijanskom listu, planuvši potom u ruskoj i gruzijskoj štampi. Istraživači veb sajta koji se i inače bavi utvđivanjem istinitosti onoga što se pojavi u medijima , dokopali se se gruzijske verzije i detaljno je analizirali. Između ostalog, bavili su se citatom koji kaže da se, prema odluci famoznog Evropskog suda "krštavanjem krši Član 16 Evropske konvencije o ljudskim pravima".

Međutim, u realnom svetu, taj član uopšte se ne bavi temom koja bi se na bilo koji način mogla povezati s krštavanjem - on se, naime, direktno odnosi na prava migranata na politički angažman!

Pre dve godine, kada je ista priča pokrenuta s podjednakim uspehom, opet jedan italijanski list objavio je da se Evropskom sudu požalila žena koja je tražila da se poništi krštenje njenog deteta na kojem je insistirao muž. Nakon toga, navodno, Evropski sud za ljudska prava odlučio je u njenu korist, pozivajući se da "svako ima pravo na mišljenje i veroispovest", pa i dete, što je neodobrenim krštavanjem prekršeno.

Vrlo brzo, priča je demantovana, ali su nadležni u Evropskom sudu za ljudska prava ipak bili dovoljno promućurni da se ovakvim stvarima uopšte ne bave - iako se u nekim medijima navodi da je sud osporio tačnost informacije, čak ni to osporavanje niko nije mogao da dokaže.

Ovo je, dakle, medijska izmišljotina. Lansirana, verovatno, da bi se oslabilo poverenje u Evropsku uniju i dokazalo kako je ona koncipirana suprotno zdravom razumu i ljudskim potrebama. Ostaje, međutim, nejasno zašto se to radi tako kako se radi - lažima za koje je očigledno da su laži, i u koje može da poveruje samo neko ko ne promišlja ništa, pa ni svet oko sebe.

Konačno, ako neko želi da kritikuje EU radi različitih političkih ciljeva, može to da radi i daleko efikasnije - baveći se konkretnim problemima koji tu postoje, a koje je Unija jednostavno nemoćna da reši (kakav je, recimo, aktuelni problem s izbeglicama).

Što se Srbije tiče, ovde su najpopularnije bile već pomenute priče o krastavcima i drugom povrću, kao i konzumaciji i pravljenju "domaćih proizvoda". Pričalo se takođe, da ljudi u Srbiji jedu više mesa nego punopravni građani EU, kao i da se ovde živi duže nego na teritoriji Unije. Pokazalo se, međutim, da to nema veze s istinom: povrće i domaći proizvodi jednostavno moraju da prolaze kompleksniji sistem kontrole kvaliteta, posebno ako odlaze na tržište, dok Evropljani u proseku jedu 15,5 kila mesa više nego mi na godišnjem nivou, dok im je život prosečno duži za pet godina.

Sve ove priče - koliko god idiotske bile - ipak su benigne. Teško da će se kompletno javno mnjenje formirati samo na osnovu njih. S druge strane, tu su priče koje su takođe izmišljene i konstruisane, ali koje su dugoročno mnogo opasnije.

U našem slučaju, to su one po kojima će Srbiji - čim uđe u Uniju, "procvetati hiljadu cvetova", odnosno one po kojima će se desiti sasvim suprotno i po kojima ćemo načisto propasti. Tu su takođe one koje slušamo ovih dana, u trenucima dok Hrvatska blokira otvaranje pregovaračkih poglavlja u procesu pridruživanja Uniji, o čemu je na ovom mestu već bilo reči.

Konstantim medijskim pritiskom, stvara se utisak da će Srbija astronomskom brzinom krenuti ka Briselu i lepšoj budućnosti, čim joj to "nedobronamerni Hrvati" dopuste. Takva priča mnogima odgovara zbog izbora, ali jednostavno - nije tačna.

Otvaranje bilo kog poglavlja - uključujući tu i poglavlja 23 i 24 koja su sada "na čekanju", pre svega znači mnogo posla, dugotrajan trud i sistemske promene. To nema veze ni s krastavcima, ni s čvarcima, pa ni s Hrvatima.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...