Izvor: Politika, 11.Jan.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staro perje pred EU
Obrnuto, problemi su političke naravi
Pitanje koje je postavio veliki mislilac Vladimir Iljič glasi: ,,Čto delat?”
Lenjin je napao doktrinu ,,ekonomizma”, rusku varijantu britanskog sindikalizma i napravio otklon od standardne marksističke dogme onoga doba.
Danas, na početku 21. veka i 99 godina posle prve svetske „klaonice”, pitamo se ponovo lenjinovski: Šta da se radi?
Nakon što smo preturili dve Jugoslavije i kao pubertetlije iskusili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državotvornosti na zapadnom Balkanu, od Triglava do Đevđelije smo na istom; da ne kažemo krležijanski, u dreku. Od Slovenije do Makedonije, sve „gori”.
Evropa se probudila i već je u zrelom dobu pedesetogodišnjakinje koja zna šta ima iza sebe i šta je čeka u novom vremenu. Naravno, društvo je šareno jer na začelju su Bugarska i Rumunija, dok jug, Grčka, Portugalija, Španija, ima ozbiljnih ekonomskih problema.
Hamletovsko pitanje je: Koje je vezivno tkivo na ovim trusnim prostorima?
Jedni bi rekli: zajednička politika. Odgovor je: i da i ne.
Ne, u smislu onih kvaziideoloških razlika koje su stremile u nacionalizam i predrasude o „većim od većih”. Najmnogobrojniji narodi slovenskog porekla sa zajedničkim korenom su se zanosili da su svi iz okruženja bolji od onih na koje su upućeni. Ne samo ekonomski nego i demografski su izmešani tako da je teško razaznati gde je početak a gde kraj jedne „države”. Naravno, za jasnije granice pobrinuli su se meštri humanog preseljenja naroda pod opsesijom stvaranja „čistih nacionalnih sredina”.
Umesto da sledimo put Evrope i SAD i postanemo multikulturni, naseli smo na „mamac” nacionalnih kvaziodrživih ekonomija koje su postale samo dobra hrana preovlađujućem konceptu neoliberalizma.
Smisao poznavanja istorije je u raspoznavanju puta koji smo prošli i ciljeva koje bi trebalo da sledimo. Trenutna situacija je kao kada se guske nađu u magli. Svi grakću da je Evropska unija jedini izlaz ne želeći da sa sebe zbace staro perje i sve zablude prethodnih sistema.
Prostor država Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine čini zaokruženu celinu sa ekonomskom strukturom od prirodnih resursa do demografskih potencijala koji se može pokrenuti zajedničkim projektima. Najsenzibilnija veza na tom prostoru je Bosna i Hercegovina, područje na kojem žive „i Srbi, i Hrvati, i Bošnjaci i ostali” čije su veze sa okruženjem čvrste kao beton.
Priča da su privrednici taj deo koji može povezati ovaj prostorje slična priči da su problemi ovih društava ekonomske naravi a ne političke.
Obrnuto, problemi su političke naravi.
Ovim državama su potrebni političari državnici koji će smelo učiniti ono što predstavlja izlaz za sve.
Izlaz iz ekonomskih problema mora biti na senzibilnoj liniji politike koja podrazumeva visok stepen međusobnog uvažavanja i poverenja.
Veliki projekti tipa komunikacija koje će povezivati na primer Sarajevo sa Novim Pazarom, bez predrasuda da se radi o „zelenoj transverzali”, ili vezivanje Banjaluke preko Bijeljine sa Beogradom, bez „straha” od povezivanja „srpskih” teritorija; zatim izgradnja hidroenergetskih kapaciteta na Drini, i sa leve i sa desne strane, kao Đerdapa; termoenergetskih i turističkih kapaciteta, od zapada prema istoku i obrnuto.
Veliki projekti i sredstva koja nam se nude iz banaka i fondova međunarodnih razvojnih institucija pokretač su ekonomskog razvoja ovog prostora.
Stabilnost je preduslov za direktne strane investicije koje bi same po sebi prepoznale šansu. Fiskalna i monetarna održivost sa stopom rasta BDP-a od 8 do 12odsto relativizovala bi javni dug i pomerila granice monetarne i fiskalne konvergencije sa Evropskom unijom. Stoga bi trenutno daleki horizont integracija bila sadašnjost sa formalizacijom braka sa EU, kao u slučaju doktora Luiđija i njegove Bepine u seriji „Naše malo misto”.
Izudin Kešetović
Redovni profesor, Univerzitet u Tuzli
objavljeno: 11.01.2013.
