Izvor: Vostok.rs, 05.Jun.2012, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stakleni građani Evrope
05.06.2012. -
Kako je zvanično saopštila ovih dana u svojoj konferenciji za štampu Evropska komisija, ona je predala Sudu EU tužbu protiv vlade Nemačke. Tužba sadrži zahtev da se Nemačka kazni za to što njeno rukovodstvo dve godne odbija da dovede nacionalno zakonodavstvo u sklad sa zahtevima direktive Evropske komisije o čuvanju telekomunikacionih podataka o građanima zemlje. U slučaju zadovoljenja tužbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << svaki dan daljeg odlaganja će koštati Berlin 315.000 evra.
Mi smo se praktično već pretvorili u staklene ljude, a naša zemlja se približila tome da postane država totalnog praćenja. Tako mračnu prognozu dao je nedavno na Internet-portalu austrijskog Radio Salzburga naučnik Rajhard Kaushofer. Tako je on prokomentariosa zakon o šestomesečnom čuvanju telekomunikacionih podataka o svakom građaninu Austrije, nezavisno da li se on sumnjiči za nešto ili ne, koji je stupio ovih dana na snagu na osnovu direktive Evrokomisije.
Zašto se usijanje strasti oko direktive Brisela pretvorilo već u sudsku raspravu na opšteevropskom nivou? Tu treba precizirati da je u tu raspravu dospeo za sada najjogunastiji član EU – Nemačka. Direktiva koju je usvojio Brisel još 2006. godine da se u torku od 6 meseci do 2 godine čuvaju podaci o svim telefonskim razgovorima, pre svega preko mobilnih telefona, kao i o Internet-razgovorima građana, uključena je u nacionalno zakonodavstvo apsolutne većine zemalja članica EU. Nedavno se predala Austrija. Odugovlači Švajcarska, Češka i Rumunija. A Berlin je zauzeo gluvu odbranu i za sada ne planira da odstupa.
Niz nemačkih politikologa smatra da je uzrok konflikta ovde između ministra pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger iz liberalne SvDP i ministra unutrašnjih poslova Hansa Petera Fridriha iz konzervativne HSS. Prva predlaže da se čuvaju podaci, i to u kraćem roku, samo o licima koja su osumnjičena za krivična dela. Drugi je za pošotravanje kontrole. Između ostalog, kako samtra na primer profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Oleg Barabanov, podloga konflikta je mnogo šira.
EU pokušava da učini sve transparentnijim, da olakša pristup personalnim podacima, govori profesor. Osnovni cilj je sprečavanje terorizma. A mnoge zemlje, između ostalog Nemci, protiv su direktive. Ovde vidimo situaciju kako politička svrsishodnost, koja je sasvim jasna i niko je ne osporava, stupa u protivrečnost sa demokratskim pravima.
U priči oko direktive EU postoji još jedna nijansa koja se ne najavljuje previše. U aprilu Evropski parlament posle dugih diskusija utvrdio je sporazum sa SAD o predaji ličnih podataka putnika koji iz Evrope lete u Ameriku. Barabanov ne isključuje da je stroga zaštita svoje direktive od strane Brisela diktirana i zaniteresovanošću atlantskog partnera. Cilj borbe protiv terorizma je naravno blagorodan. Da li će mu odgovarati i blagorodna sredstva, pitanje je.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
.jpg)
