Izvor: Politika, 03.Dec.2012, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je za nas Evropska unija
Preispitivanjem različitih značenja EU možemo samo dobiti, pošto ćemo se tako možda prvi put baviti pravom unijom
Sada kada se podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju prvi put spustila ispod 50 odsto, trebalo bi da ponovo zapitamo: Šta je za nas EU? Očigledno je da EU u našem javnom govoru ima više značenjai dok ta značenja ne počnemo razlikovati nećemo znati zašto je neko protiv a neko za EU. Evropska unijaza nas ima barem četiri značenja.
EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je najpre zajednica naroda koji žive u miru, koji su prevazišli nacionalizme i ukinuli granice između sebe. U ovom smislu,Evropska unija je dostignuće koje je nedvosmisleno pozitivno. To, međutim, ne znači da je kod nas ovaj pozitivni aspekt prihvaćen od svih. Nacionalisti su protiv upravo ovog aspekta Evrope, jer smatraju da su prošle uvrede zemalja EU (bombardovanje, priznanje Kosova) takve da nalažu da sa tim državama i narodima više nemamo prijateljske odnose. Verovatno je istina da mnogi nacionalisti, da nije ovih uvreda, ne bi imali ništa protiv priključenja. Međutim, tačno jei to da nacionalizam ne voli nijednu širu zajednicu pošto ona ograničava samovolju, koja je nacionalistički ideal.
Drugo, EU je trgovinska unija zemalja koje su uređenje zajedničkog tržišta prenele na nadnacionalne organe. Ova EU je sada nešto sasvim drugačije od prethodne. Dok su ranije bili važni razlozi koji se tiču mira i saradnje, ovo trgovinsko pitanje je pitanje za ekonomiste. Koliko bismoizgubili na carinama i zbog gubljenja dela samostalnosti u vođenju ekonomske politike, a koliko bismodobili zbog tešnjeg povezivanja sa razvijenijim privredama?
Treće je shvatanje EU kao tutora. Uzima se da je naše društvo nesposobno da samo uspešno reguliše vlastiti život i da bi učlanjenje u EU bio jedini način da se društvo modernizuje i reformiše. Tu se svojevoljno i rado odlučivanje prepušta EU. Kada kažete: „To od nas traži EU”, tu svaka rasprava prestaje i treba samo preći na izvršavanje. Ovde je ponovo rečo moralnim pitanjima autonomije, a ovaj način viđenja EU je mnogo kontroverzniji od prve EU kao zajednice naroda. Da li EU nastupa nepristrasno kada predlaže određene reforme? Da li EU svoje trenutne zahteve proširuje i na pitanja koja inače nisu u nadležnosti EU, već zemalja članica? Drugim rečima, da li je EU u Srbiji izvor autoritarnosti?
Četvrto shvatanje EU je možda najrasprostranjenije i najviše u skladu sa kod nas rasprostranjenim shvatanjem politike. Tu se EU vidi kao izvor iracionalne volje koja se suprotstavlja našoj. Sve se gleda kroz voluntarizam, posebno pitanje Kosova, u vezi sa kojimEU ima „stalno nove uslove”, koje mi ne prihvatamo ili prihvatamo, ali koji su na dnevnom redu samo zbog EU. Mnogi nemaju ništa protiv prva tri vida EU, ali im smeta ovaj poslednji. I to im smeta na jedan nerešivo iracionalan način.
Sigurno je da EU za nas ima i više od ove četiri strane. Njima se treba baviti jer se sa mrtve tačke nećemo pomeriti dok ne počnemo da razlikujemo ono što pod Evropskom unijom podrazumevaju različiti akteri. Potrebno je da se pozabavimo sa sva četiri pitanja koja se tiču EU i pokušamo da odlučimo između raznih odgovora. Stav nacionalista je mešavina protivljenja svim ovim viđenjima EU osim drugog, ekonomskog, kojim se i ne bave jer su već rekli „ne u EU” zbog ovih drugih stvari. Takozvanedemokrate su mislile da bi trebalo da uzmu od svega pomalo, da treba hvaliti prvu EU, drugu EU predstaviti kao Eldorado čiji fondovi samo čekaju na nas, u odnosu na treću EU imitirati LDP, a u odnosu na četvrtu EU nacionaliste. Radikalna proevropska javnost smatra da je tutorstvo EU, skupa sa svim njenim ekonomskim zahtevima, nedvosmisleno pozitivno. Sva ova, davno zauzeta i nepromenljiva stanovišta treba preispitati, između ostalog i zbog toga što se stvarnost stalno menja. EU više nije nedvosmisleni uzor kojem samo treba težiti i slušati ga jer ima odgovor na sva pitanja i nikad ne greši. Članstvo u EU nije sprečilo Grčku ili Španiju da povećaju javni dug do granice neizdržljivosti i dadođu do nezaposlenosti od 25 odsto. U skladu s tim, zemlje EU više nisu ni nedvosmislen uzor demokratije: u Italiji još vlada spolja postavljeni premijer, a mase ljudi su često na ulicama.
Preispitivanjem različitih značenja EU možemo samo dobiti, pošto ćemo se tako možda prvi put baviti pravom EU, umesto ideološkom slikom o njoj. EU kao slobodno kretanje bez viza, EU kao prostor bez većine carina, EU kao nadnacionalna vlada koja zahteva privatizacije, EU koja traži da priznamo Kosovo, sve su to različite EU, od kojih su neke prihvatljive a neke neprihvatljive,već prema tome šta je svakome od nas politički važno.Umesto ulaska u EU spolja, koje je na dugom štapu, možda bi trebalo da se potrudimo da ličimo na bolji deo EU iznutra.
Vladimir Milutinović*
*Urednik sajta filozofijainfo.com
objavljeno: 03.12.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
