Izvor: B92, 28.Apr.2014, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je Šojble hteo da kaže?
Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble nedavno je poručio da je Evropska unija "premestila suverenitet na evropski nivo".
To je iznenađujuća tvrdnja, imajući u vidu činjenicu da izgleda kao da vlade evropskih država slede svoje nacionalne interese agresivnije nego što je to bio slučaj još od vremena Drugog svetskog rata.
Imajući to u vidu, postavlja se pitanje da li je tom izjavom Šojble uputio „vapaj“ za većom solidarnošću u Evropi ili su njegove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << reči samo trik osmišljen kako bi se umirili glasovi koji se zalažu za veći nemački doprinos oporavku evrozone?
Šojble je, inače, najveći zagovornik napora Nemaca da ostanu na vodećoj poziciji u Evropi ali da ne plate njene dugove. U tom kontekstu, zatražio je izmene Lisabonskog ugovora kako bi se uvela funkcija „komesar za budžet evrozone“, koji bi imao ovlašćenja da raspoređuje novac iz zajedničkih evropskih fondova i odbacivao predloge o fiskalnim strategijama država članica ako se ispostavi da nisu u skladu sa uobičajenim pravilima.
Prema Šojbleovom mišljenju, pregovori o navedenim reformama trebalo bi da počnu neposredno nakon izbora za novi saziv Evropskog parlamenta zakazanih za maj.
Mada strategija nemačkog ministra finansija može da deluje primamljivo, njegov predlog je samo naizgled inovativan. Između ostalog, zajednički fondovi su skromni i ne postoje nagoveštaji da će se uvećavati, i to ne samo zbog nepokolebljivog stava Nemačke.
Istovremeno, sve dok države članice evrozone zadrže fiskalnu autonomiju, promene u zajedničkom evropskom budžetu ne bi ničemu služile. Tokom protekle dve decenije svaki napor da se fiskalni disciplinuju neposlušne države propao je, što je posledica nedostatka odgovarajućeg mehanizma.
Naravno, kada neka država upotrebi sve opcije, na kraju će zatražiti zvanični spasilački paket. Ali, sudeći prema iskustvu Grčke, stvari mogu da izmaknu kontroli. Nesumnjivo, spasilački paket koji su Grcima udruženim snagama ponudili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond od početka se pokazao kao katastrofalan plan jer je na taj način odloženo restrukturiranje dugova i zatražena primena drakonskih mera štednje.
Kao rezultat, uvećan je uticaj ekstremističkih političkih snaga i zdravstveni sistem je prerastao u nacionalnu tragediju. Uprkos tome, Šojble, u naizgled večnom zalaganju za štednju, doživljava Grčku kao model za Ukrajinu, koja je u još težoj situaciji.
Jednostavno govoreći, Nemačka ne želi da troši novac svojih poreskih obveznika kako bi pomogla Evropi. Utoliko pre što je robusna nemačka ekonomija postala samo uspomena. Vrednost bruto domaćeg proizvoda rasla je na godišnjem nivou za više od tri odsto u periodu između 2010. i 2011, umnogome zahvaljujući tome što je kineska ekonomija u usponu iskazivala veliku potražnju za nemačkim mašinama i automobilima, ali nakon usporavanja privrednog rasta Kine situacija u Nemačkoj je pogoršana i vrednost BDP-a se godišnje uvećava za manje od jedan odsto.
Postoji mogućnost da će se uslovi u izvesnoj meri poboljšati, ali kao posledica velikog udela starije radne snage u privredi Nemačke potencijalni rast na duge staze neće biti zadovoljavajući. Zbog nedovoljne ekonomske dinamike Nemačka nije u stanju da pruži finansijsku pomoć Evropi, a njeni lideri ne žele da preuzimaju političke rizike.
To pokazuje i ponašanje dveju stranaka, demohrišćana i socijaldemokrata, koje su u septembru 2013. formirale novi saziv vlade. Te stranke su, naime, u svom koalicionom sporazumu izbegle da pomenu temu javnog dijaloga o budućnosti Evrope.
*Autor je bivši zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda i aktuelni gostujući profesor na Univerzitetu Prinston
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
