Izvor: Deutsche Welle, 04.Jul.2015, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta EU može da nauči od Jugoslavije?
Teritorijalni sporovi, međunacionalni sukobi, parlamenti koji ne funkcionišu i siromaštvo - države Balkana imaju ionako mnoštvo problema. Sada svi sa zabrinutošću gledaju i na mogući bankrot Grčke, pišu nemački mediji.
Grčke banke igraju značajnu ulogu u regionu. U Srbiji one čine 15 odsto bankarskog sektora, u Rumuniji 18, u Makedoniji 20, u Bugarskoj 30, a u Albaniji čak 32 odsto. List Virtšaftsvohe >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << prenosi da zbog toga postoji zabrinutost čak i u Berlinu:
"U Berlinu postoji sve veća zabrinutost da bi ceo region Balkana mogao zbog Grčke da postane još nestabilniji. Još uvek postoji tinjajući spor Atine i Skoplja zbog imena Makedonije, oko čega u obe države traje i žestoka unutrašnjopolitička rasprava. Obveštajne službe istovremeno upozoravaju da radikalna milicija Islamske države tokom proteklih meseci masivno pokušava da se etablira u državama s muslimanskim stanovništvom, poput Bosne i Hercegovine, Makedonije ili Albanije. Kolaps u susednoj Grčkoj će samo podstaknuti nestabilnost u celom regionu", piše Virtšaftsvohe.
Portal web.de donosi opširan članak o uticaju krize u Grčkoj na države Balkana. "Bez panike, sve je pod kontrolom", tvrde političari u regionu. Ipak, razloga za zabrinutost ima, prenosi ovaj portal:
"Centralne banke u ovim državama su preduzele posebne mere nadzora nad filijalama grčkih banaka. U Srbiji one smeju da prebace samo male iznose kapitala svojim krovnim koncernima, prenose srpski mediji. Međutim, regionalne banke bi lako mogle da se nađu u problemima. "Problem bi mogao da nastane ako ljudi počnu da podižu svoje štedne uloge", upozorava premijer Bugarske Boiko Borisov. Da bi se to sprečilo, direktor Pireus banke u Srbiji, Neoklis Neokleus, navodi da ona u Srbiji funkcioniše kao nezavistan pravni subjekt i da je registrovana kao domaća banka sa stranim kapitalom. Grčke investicije u Srbiji iznose oko dve milijarde evra. Grčke firme zapošljavaju oko 25.000 radnika. U Makedoniji je cela rafinerija nadomak Skoplja u rukama grčkih vlasnika. U Albaniji su grčke firme najvažniji investitori.
Stoga mnoštvo građana, političara i medija na Balkanu s pažnjom posmatra pregovore Grčke sa kreditorima. Pritom su simpatije jasno na strani vlade u Atini. S puno divljenja se registruje kako se David uhvatio u koštac sa Golijatom. Političari i mediji na Balkanu otvoreno izražavaju isfrustriranost "stalnim postavljanjem novih uslova i ucena" od strane zvaničnog Brisela. Pritom se mnogo govori o časti, patriotizmu i istoriji", prenosi web.de.
Evropa na jugo-roštilju
Zar ujedinjena Evropa nije nešto više od zone zajedničke valute i Šengenske zone? Ovo pitanje postavlja Velt, osvrćući se na esej Yuropa iz pera Tanje Petrović.
"Upravo na prostorima bivše Jugoslavije može mnogo toga da se nauči o Evropi, ali na drugačiji način nego što je to uobičajeno u Briselu. Jedan mali esej stavio je tako Evropu na balkanski roštilj. Tanja Petrović je rođena 1984. u Jagodini, a danas živi u Ljubljani i bavi se istraživanjem kultura. Ona pokazuje da ima smisla da se o Evropi razmišlja na osnovu jugoslovenskog iskustva, dakle očima Yurope. Države nastale na području bivše Jugoslavije više nego išta drugo pokazuju šta preti EU ako se formira samo na osnovu čisto ekonomskih razloga, jer tada vladaju "kvazi-kolonijalni" odnosi: u tom slučaju nestaje solidarnosti, javljaju se mračne želje za odvajanjem s jedne i za "soft-socijalizmom" s druge strane. Javlja se konflikt kao ovaj između Brisela i Atine.
Jugoslavija je i sama imala razlike s kojima nije znala da izađe na kraj, baš kao i evrozona danas. Slovenija je bila cilj migracije radnika s juga, a na jugu Jugoslavije se tvrdilo da Slovenija samo iskorištava sirovine i radnu snagu kako bi "nama na jugu" prodavala svoje skupe proizvode.
Petrović pokazuje kako je prazna retorika EU kada govori o "evropskoj perspektivi" za Balkan. Fraze o "evropskoj porodici" degradiraju se izjavama o "problematičnim đacima koji nisu odradili svoj zadatak" i koji moraju da se "stave pod kontrolu, vaspitaju i obrazuju". Za Tanju Petrović to nije samo "kvazi-kolonijalni" pristup. EU stalno govori o "brizi za region", ali se u stvarnosti ponaša hegemonijalno. "Normiranje diskursa i praznina koja deli formu izjava od njihovog sadržaja bile su osnovne odlike javnih izjava u kasnom socijalizmu", piše ona. A pošto ona dobro poznaje Jugoslaviju, u kojoj je propao kako socijalizam, tako i ideja o multietičnoj državi, onda je sigurno alarmirantno kada ona na ovaj način povlači paralele sa stanjem u EU", piše Velt.
.jpg)
