Izvor: RTS, 08.Jan.2014, 20:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski farmeri traže veća ulaganja
Mali i rasparčan posed, zastarela mehanizacija, poluprazne staje i obori, ukratko predstavljaju sliku srpske poljoprivrede kojoj nedostaju sredstva za veća ulaganja. U takvim uslovima zemljoradnici neće moći da konkurišu farmerima iz Evropske unije.
Ministarstvo poljoprivrede izdvojilo je tri milijarde dinara pomoći gazdinstvima. Neophodan je i bolji rad Uprave za agrarna plaćanja, kako bi novac brže stizao do zemljoradnika, kao i podrška pretpristupnih fondova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << EU, kažu stručnjaci.
Siniša Mirković iz Jakova gaji desetak krava, dnevno isporučuje 200 litara mleka, obrađuje dvadeset hektara. Zbog zastarelosti objekata i nedostatka opreme više radi oko stoke.
"Pojilice imamo samo gde su krave. Gde su junad nemamo, pojimo ih iz kofe, svaki dan ujutru i uveče", kaže Mirković.
Poljoprivrednicima, iako rade svakodnevno, malo ostaje od proizvodnje mesa i mleka, nemaju para za nova ulaganja.
"Objekti u kojima se drži stoka su nefunkcionalni, dosta davno zidani, ispunjavaju minimalne uslove", kaže veterinar Ivanka Filipović.
Sa starenjem domaćinstava smanjuje se broj stoke. Zato je, procenjuju stručnjaci, najteže u toj poljoprivrednoj grani.
Prema podacima popisa poljoprivrede 77 odsto domaćinstava gaji stoku. U proseku u stajama i oborima imaju 3,2 grla. Istovremeno, farmeri u Evropskoj uniji gaje tri puta više stoke.
Da bi pomogli poljoprivrednicima u oštroj konkurenciji sa Zapada, neophodna je veća novčana podrška. Nadležni najavljuju više para za investicije.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će biti usmeren jedan deo bespovretnih sredstava, 30 do 40 procenata.
"Farmeri će uložiti deo svojih sredstava da izgrade nove kapacitete. Da li će to biti renoviranje starih kapaciteta, da li će to biti ulaganje u stočni fond - stimulusaćemo one mere gde imamo najlošije pokazatelje", kaže Glamočić.
Efekat mera zavisi od rada Uprave za agrarna plaćanja. Podsetimo, najviše stoke gaje zemljoradnici u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji i Mačvi.
Da bi se ubuduće povećao broj gazdinstava koja ratarstvo podređuju proizvodnji mesa i mleka, agroekonomisti tvrde da je neophodna stalna podrška kroz investicije, subvencije i premije. Tako bi se povećala i njihova konkurentnost u odnosu na farmere sa Zapada.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
