Izvor: Vesti-online.com, 27.Okt.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbiji poslednja opomena

Srbiji je sa sastanka ministara policija zemalja članica EU stigla poslednja opomena da bi se, ukoliko ne smanji broj "lažnih azilanata", mogla suočiti sa merom suspenzije bezviznog režima prilikom putovanja njenih građana u zemlje šengenskog prostora.

Ministri članica EU su se založili da se što pre usvoji "zaštitna klauzula" koja omogućava suspenziju bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << prvenstveno Srbije i Makedonije, a neke od država članica očekuju da ta mera zaživi već početkom sledeće godine.

Švedski ministar za migracije Tobijas Bilstrem je rekao da glavna tema ministarskih razgovora nije bila ponovno uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana, već širok skup mera da bi se problem lažnih azilanata rešio. Neke od tih mera, kako je naglasio, treba da donesu i zemlje Zapadnog Balkana.

- Većina tražilaca azila su pripadnici ranjivih manjina, pa je na zemljama iz kojih oni dolaze da poboljšaju njihovi integraciju, ne samo da bi se sprečilo vraćanje na vizni režim, već i zato što one streme članstvu u EU - rekao je Bilstrem, založivši se za hitno usvajanje "zaštitne klauzule".

Da bi ta mera kojom bi se zemljama iz kojih dolaze azilanti ponovo na šest meseci uvele vize, stupila na snagu, mora da je usvoji Evropski parlament. Bezvizni režim će kako su objasnili predstavnici Nemačke i Švedske, bezvizni režim biti ugrožen tek kada ovakav predlog potvrdi Evropski parlament, pa ostaje da se vidi šta će uraditi parlamentarci koji su nedavno ukazivali da se tim zaštitnim potezom ugrožava sloboda kretanja ljudi, kao jedno od osnovnih ljudskih prava.

Inače, pomenuti zaštitni mehanizam je iz tehničkih razloga, u proceduri već godinu i po dana, ali je iznenadni jači priliv lažnih azilanata krajem leta naterao ministre zemalja koje su najviše pogođene tom navalom naterao da zatraže da što pre stupi na snagu.

Meru suspenzije bezviznog režima su nedavno zatražile Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Luksemburg i Švedska koje su se i pismom obratile Srbiji zbog azilantskog problema.

Zamenik nemačkog ministra policije Ole Šreder je, posle ministarskog sastanka rekao da se velika većina ministara složila da je masovna zloupotreba prava na azil ozbiljan problem i izrazio očekivanje da će mehanizam suspenzije viza biti na snazi početkom sledeće godine.

Šreder je najavio i mere nemačke vlade usmerene na skraćivanje procedure obrade zahteva za azil i smanjivanje socijalne pomoći tokom tog perioda. Da je dogovor sa Nemačkom blizu, obelodanio je potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ukazujući da ostaje problem sa Švedskom.

- Stvari su ozbiljne, ali da danas stoje bolje nego pre neki dan - rekao je Vučić u Skupštini Srbije i dodao da je ove godine dramatično manji broj azilanata iz Srbije nego prošle, a da je 2011. bio manji nego pretprošle.

On je istakao da je Vlada preduzela sve zakonom dozvoljene mere i da neće sprovoditi ni rasnu ni neku drugu vrstu diskriminacije.

Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić je uveren da će Srbija uspeti da izbegne poništavanje vizne liberalizacije.

- Posebno je važno da Srbija dobije status slobodne zemlje i da svi podnosioci zahteva za politički azil budu proglašeni lažnim azilantima da ne bi nedužnim građanima ponovo bile uvedene vize - rekao je Tadić je, posle susreta sa članovima delegacije nemačke pokrajine Hesen.

- Ako je namera bila da kažete da je ova vlada kriva za eventualno ukidanje bezviznog režima sa EU, ta poruka je netačna. Nadam se da se to nikada neće dogoditi, ali ako se eventualno dogodi, to ne može biti krivica ove vlade. Uradićemo sve što možemo - poručio je Vučić opoziciji.

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner koja se u Luksemburgu založila za uvođenje "zaštite klauzule", smatra da bi "poslednja mogućnost" trebalo da bude ukidanje vizne liberalizacije.

Konstatujući da je Nemačka suočena s porastom molbi za azil građana sa zapadnog Balkana, ona je, prenosi APA, navela je da Austrija nema taj problem, jer ima drugačiji sistem opskrbljivanja azilanata.

Nemačka je smatra ministarka, jedna vrsta magneta, jer neki svesno dolaze da bi dobili novac, a potom da možda napuste zemlju, dok u Austriji azilanti dobijaju smeštaj i hranu uz jako male svote novca.

                                                                                                              Z. M.

Zbog predloga ministara članica EU da se amandmanskim izmenama Rezolucije 539 o viznom režimu stvore mehanizmi koji bi za zemlje zapadnog Balkana mogli označiti potencijalno ukidanje bezviznog statusa Srbija je, prema rečima načelnika Uprave granične policije UUP Srbije već pooštrila mere.

- Osim standardnih, uveli smo i pojačane mere koje su u posao kontrole na granici uključile i Ministarstvo saobraćaja. Njihovi inspektori sada na granici kontrolišu da li mini-busevi i kombiji koji prevoze putnike na evropske destinacije, imaju dozvolu za prevoz putnika u međunarodnom saobraćaju- kazao je Banović i dodao da će se ovom kontrolom smanjiti i broj onih koji putuju u zemlje EU s namerom da zatraže azil.

Pozivajući se na diplomatske izvore u EU, austrijska APA ističe da bi, ako se donese odluka o suspenziji vizne liberalizacije, ona mogla biti ograničena na šest meseci, a potom i dalje na maksimalno godinu dana. To vreme bi trebalo da bude iskorišćeno da se utvrde razlogi za porast broja azilanata, i rešavanje problema. Ako se situacija ne bude promenila, EU bi mogla i da izmeni odluku o viznom režimu.

Ipak, kako je ocenila APA ne može se očekivati brza odluka o ukidanju vizne liberalizacije.

                                      Z. M.

Romi i Albanci iz Srbije uz pomoć zahteva za azil rešavaju lošu materijalnu situaciju, a najviše je bila pogođena Nemačka, jer je povećala socijalna davanja za azilante na više od 800 evra ili gotovo duplo nego ranije.

Kao ključ za rešenje problema, Srbija je predložila da se skrate procedure za dobijanje azila, a tamo gde je moguće i prinadležnosti. Statistika pokazuje da su građani Srbije i Makedonije od početka godine u Nemačkoj podneli ukupno 7.000 zahteva za azil.

Srpskih lažnih azilanata, uglavnom Roma i Albanaca je bilo 4.300 u prvih osam meseci ove godine, a svega 0,3 odsto je steklo to pravo. Poređenja radi iz Avganistana je 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto...

Nastavak na Vesti-online.com...

BKTV News: Srbiji poslednja opomena