Izvor: B92, 10.Okt.2015, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ugrabila šansu: Našu hranu jedu Rusi
Na policama ruskih prodavnica proizvodi iz Srbije, od uvođenja kontra-sankcija EU, postali su sve prisutniji i sve vidljiviji.
Međutim ono što je dalo mogućnost za rast izvoza, globalno političke premene, stvorilo je i otežavajuće okolnosti: ekonomsku krizu, fluktuaciju i pad vrednosti rublje, kao i šverc.
Skladište kompanije Srpska trgovinska kuća u Sankt Peterburgu puno jabuka, jogurta, sireva i mleka- sve iz Srbije - čeka utovar i put ka policiama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedne od 4.000 prodavnica u Moskvi, Sankt Peterbugru, Nižnjem Novgorodu, Jekatarinburgu. Do kraja godine firma planira da uvoze i proda 5 do 6 hiljada tona samo srpkih jabuka.
“Sada je trenutak vrlo specifičan. Veliki je plus što su uvedene sankcije ili embargo važi za proizvode iz evropske zajendice. To je uslovno plus zato što se pojavila praznina u asortimanu određenih proizvoda. Imamo s jedne strane naše isporučioce koji su dosta tvrdi kada su u pitanju uslovi plaćanja. Uglavnom svi traže avansno plaćanje, 100 odsto, 50 odsto. Sa druge strane imamo ovde naše kupce, lanci koji imaju svoja pravila a to je da morate platiti ulaz u lanac. Znači svako prodajno mesto se plaća na polici za svaki od artikala”, kaže Mirko Tica, generalni diktor Srpske trgovinske kuće
U okolnostima kada je kurs stabilan, odložena naplata nije problem, međutim kada kurs mnogo varira kao što je slučaj sa rubljom rizici i gubici su potencijalno veliki. I svako kašnjenje robe iz Srbije je gubitak jer se plaćaju kazne a voću i povrću na primer pada cena. Pored toga postoji i problem šverca evropskih proizvoda što remeti cenu i otežava poslovanje.
“Srpske firme prodaju na ruskom tržištu jabuku iz poljske ili ostale proizvode iz evorope markirajući ih ili deklarišući ih kao sopstveni proizvod. Ja ne znam koji su motivi naše države i carinskih i veterinsrskih organa da to dozvoljavaju, razumem koji su motivi prodavaca iz Srbije i kupaca iz Rusije takvih proizvoda”, kaže Tica.
U opštem padu vrednosti izvoza iz Srbije u Rusiju upravo prehrambeni proizvodi uspevaju da se održe a u izvoz svežeg voća i povrća beleži i značajan rast od 23 odsto za voće i 50 odsto za povrće, kaže dikrektor predstavništva privredene komore u Rusiji Sveta Vasilejvić.
On smatra da je u postojećim okolnostima i s obzirom na proizvodne kapacitet Srbija maksimalno iskoristila pruženu šansu kao i da postoji prostor za poboljšanje.
“I pored svih oscilacija pored svih promena kursa pored svega što se dešava, voće i povrće i dalje se prodaje i beleži svoj rast. Znači da je potencijal u tome i to ozbiljan a i mi smo zemlja koja proizvodi kvalitetno voće i povrće i prepoznati smo kao brend trentno u Rusiji”, kaže Vasiljević.
Proširenje liste proizvoda koji podležu bescarisnkog uvozu u Rusju o čemu vlada Srbije godinama pregovara otvorilo bi dodatne mogućnosti za povećanje izvoza.
“Eventualno bih naglasio prehrambene proizvode ali konkretno pričam o tvrdom siru tj. o zrelom siru gde mi nemamo sporazum o slobodnoj trgovini i eventualno živisko meso. Mislim da bi to u Srbiji moglo da bude potencijalna grana izvoza i mislim da bi se mnog brzo došlo do rezultat”, kaže Vasiljević.
Za razliku od prehrambenih proizvoda neki drugi, poput građevinskog materijala, moraće da sačekaju da ruska ekonomija prestane da stagnira te da opet zažive gradilišta.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
