Izvor: Politika, 27.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u „Kreativnoj Evropi”
Do 2011. Srbija dobila nešto manje od milion evra evropskih sredstava, što je 23 odsto godišnjeg budžeta Sekretarijata za kulturu
U poslednje vreme institucije kulture sve očiglednije se suočavaju sa činjenicom da život na državnim jaslama postaje stvar prošlosti. Nemogućnost da opstanu zahvaljujući samo dodeljenom novcu iz budžeta, uslovljava ih da se same angažuju oko prikupljanja sredstava za svoje programe. U okviru programa „Kultura”, Evropska unija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već pet godina finansira projekte ustanova kulture, s ciljem uspostavljanja interkulturnog dijaloga i razmene umetničke produkcije unutar evropskog kulturnog prostora.
Trenutno, u ovom programu učestvuje 37 zemalja. Kako bi učestvovale u programu „Kultura”, zemlje koje nisu članice EU moraju da potpišu Memorandum o razumevanju i osnuju kancelariju Tačka kulturnog kontakta, gde će dobiti savete i uputstva za konkurisanje. Rukovodilac srpske kancelarije Lola Joksimović kaže za naš list da je na konkursu do sada prošlo 43 naše ustanove sa 47 projekata, koje je odabrala komisija u Briselu, a 16 naših izdavača sa 27 projekata dobilo je sredstva za više od 100 knjiga koje su prevedene na srpski jezik.
– Naše kulturne ustanove su se prenule iz obamrlosti i videle da su se stvari promenile, shvativši da na drugačiji način moraju da rešavaju egzistenciju svojih institucija. Fondacije se povlače iz sektora zapadnog Balkana, što za nevladin sektor, ali i javne institucije, znači dodatni udarac, budući da se smanjuje broj mogućih izvora finansiranja. Do 2011. Srbija je povukla nešto manje od milion evra evropskih sredstava, što je 23 odsto godišnjeg budžeta Sekretarijata za kulturu ili petina sredstava budžeta Ministarstva kulture namenjenog institucijama. Ministarstvo je takođe sufinansiralo uspešne projekte sa 200.000 evra u proteklom periodu – ističe Lola Joksimović.
Prema njenim rečima, na globalnu ekonomsku krizu treba gledati kao na priliku za nalaženje inovativnih rešenja, razlog da se stvari rade na novi način, da se kroz mreže i platforme za saradnju društvo bori za neku novu logiku. Naša sagovornica smatra da se kriza zapravo ne odnosi toliko na puka sredstva, koliko na stav političkih struktura koje ne prepoznaju značaj kulture za društvo.
– Mobilnost profesionalaca i umetnika može dovesti do kreativnog buma i krasnih rešenja od kojih ćemo svi moći da profitiramo. To je od značaja za zemlje koje su bile samoizolovane ili izolovane od međunarodne zajednice, jer se time stvara prilika da se promišljenom kulturnom politikom određene stvari reše na elegantniji način – smatra naša sagovornica.
Kako konkurisanje za ovaj program EU izgleda u praksi?
Zamislimo da institucije iz Srbije, Švedske i Italije odluče da imaju zajednički projekat koji se odnosi na razvoj potreba publike, sa posebnim fokusom na tinejdžere. Švedska, na primer, ima pozorište koje se bavi temama interesantnim za tinejdžere. Srbija hoće u svoj program da uključi svoje tinejdžere, jer mali broj njih konzumira kulturu, a italijanska ustanova se, primera radi, bavi kulturnim nasleđem, koje nije naročito interesantno ovoj fokus grupi. Kroz međusektorsku saradnju ovi kreativni partneri će da osmisle programe privlačne tinejdžerima u sve tri navedene sredine, ne prepisujući recept jedne sredine na drugu, već iznalazeći različita rešenja koja će imati primenu u svim zemljama u kojima se realizuje projekat. Ovako umrežen, svaki partner projektu daje svoj finansijski i kreativni doprinos i dobija 50 odsto sredstava budžeta.
Pomenimo neke naše institucije koje su do sada finansirane iz programa „Kultura”. U velikom projektu čiji je cilj efikasnije očuvanje zajedničkog arheološkog nasleđa, čime bi se omogućilo bolje stručno obrazovanje uz korišćenje modernih tehnika istraživanja i konzervacije, među 26 zemalja učestvuje i Arheološki institut iz Beograda. Projekat„Između utopije i pragmatizma”, koji u društvenom, političkom i kulturnom kontekstu posmatra zemlje koje su nasledile Jugoslaviju, imao je za cilj istraživanje uticaja modernizacije na arhitekturu u periodu od početka socijalističke države do danas, i u njemu je učestvovalo Društvo arhitekata Beograda. Narodna biblioteka Srbije je sa nekoliko evropskih partnera radila na uključivanju jednog broja ćiriličnih rukopisa u evropski digitalni direktorijum istorijskih izvora.
Lola Joksimović dodajeda je za Srbiju od izuzetne važnosti da učestvuje i u programu „Kreativna Evropa”, koji predstavlja nastavak programa „Kultura”, sa predloženim budžetom od 1,8 milijardi evra za period od 2014. do 2020. godine. Ovaj program će podržavati evropsku kinematografiju, kulturne i kreativne sektore. Naravno, da bi došli do ovog jedinstvenog fonda, Srbija to jest resorno Ministarstvo kulture, mora da potpiše Memorandum o razumevanju, u toku 2013. godine.
Pošto volimo da se poredimo sa regionom, naša sagovornica podseća da je Crna Gora svoj budžet za kulturu uspešno definisala, propisavši Zakonom o kulturi da on ne sme dobiti manje od 2,5 odsto generalnog budžeta. Ako to važi za zemlju od 630.000 stanovnika, a šta ćemo sa zemljom od 7,5 miliona čiji je budžet za kulturu 0,62 odsto?
– Istraživanje Predraga Cvetičanina pokazuje da svega jedan do dva odsto naše publike konzumira ono što se zove kulturna ponuda, dok su ostali potencijalna publika –imaju afinitet prema umetnosti, ali od nje zaziru bojeći se da je neće razumeti. Naša kulturna strategija treba da se fokusira da tu publiku zainteresuje. U procesu globalizacije, uz usklađenost spoljne i kulturne politike, upravo kulturne aktivnosti mogu biti najjači potencijal jedne zemlje za stvaranje jakog identiteta – smatra Lola Joksimović.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 27.12.2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
