Izvor: B92, 27.Nov.2013, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija spremna za pregovore s EU"
Ambasador Švedske u Beogradu Krister Asp ocenio da je Srbija apsolutno spremna za formalni početak pristupnih pregovora sa EU.
Asp je, takođe, izrazio uverenje da se od Beograda neće tražiti da prizna nezavisnost Kosova jer to, kako je napomenuo, nije učinilo ni pet članica Unije.
"Kad pogledam Srbiju, vidim zemlju koja je više nego spremna da počne pregovore o članstvu. Srbija ima kapacitet za tako složen proces, mislim da imate kompetenciju i da su ispunjeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svi neophodni kriterijumi", rekao je Asp.
Napominjući da su pregovori suštinski već počeli pošto je počeo proces "skrininga", švedski ambasador je, u intervjuu "Nedeljniku" primetio da su prvi sastanci prošli "iznad očekivanja Evropske komisije".
"To je dokaz moje tvrdnje da je Srbija apsolutno spremna za formalni početak pregovora", rekao je on.
Asp je izjavio da su postavljeni kriterijumi u dobrosusedskim odnosima, što se, kako je kazao, odnosi na dijalog Beograda i Prištine.
Sadašnja Vlada Srbije je, prema njegovim rečima, jasno pokazala da je spremna da preuzme veoma teške i osetljive odluke da Srbiju povede na put članstva u EU.
On je ponovio svoje uverenje da bi bilo "nerazumno" tražiti od Beograda da prizna nezavisnost Kosova, jer to nije učinilo ni pet država članica EU.
Na pitanje šta će biti ukoliko te države priznaju Kosovo, Asp je odgovorio: "Jedina stvar koja će se tražiti jeste da Srbija održava dobrosusedske odnose s Kosovom."
Govoreći o poštovanju ljudskih prava u Srbiji, švedski ambasador je ocenio da su zakoni u toj oblasti solidni, ali da njihova primena nije potpuna.
Ljudska prava su, prema njegovim rečima, kamen temeljac spoljne politike EU, i značajan deo pregovora o članstvu sa Srbijom, koji će početi u decembru ili januaru, biće fokusiran na tu oblast.
"Kad Srbija postane punopravni član, moraće da primenjuje zakone na isti način kao što se to radi u EU", rekao je Asp.
Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Švedske, Asp je izrazio očekivanje da će IKEA doći u Srbiju do kraja 2014. godine.
"Često je potrebno mnogo vremena da strana kompanija ovde pokrene poslovanje, jer postoje zakoni koji ne postoje u drugim zemljama, što otežava dolazak investitora, a tu je i problem korupcije", primetio je on.
"Čini mi se da je sadašnja vlada odlučna da omogući stranim investitorima dolazak u Srbiju i da sprovede borbu protiv korucpije. I to je svakako dobar signal za strane investitore", zaključio je ambasador Švedske.
Krister Asp je, govoreći o suđenju vlasniku kompanije "Delta holding" Miroslavu Miškoviću, izjavio da su predstavnici te ambasade bez ičijeg poziva prisustvovali suđenju , da bi saznali više o pravosudnom sistemu Srbije, ali nije komentarisao tok procesa, rekavši da je to posao za sud.
"Važno je za državu članicu EU da zna više o pravosudnom sistemu države koja treba da postane član. Funkcionisanje pravosuđa biće od velike važnosti u pregovorima (o pristupu Uniji)", rekao je Asp u intervjuu "Nedeljniku".
Miškovićev slučaj je, prema njegovim rečima, važan iz više razloga.
"Važan je zato što obuhvata još jednu temu koja će se obrađivati u pregovorima, pre svega kako se Srbija nosi s borbom protiv korupcije", objasnio je ambasador Asp.
On je dodao da švedska ambasada ne prati lokalna suđenja samo u Srbiji, već i u drugim zemljama, na primer u Turskoj, gde je Asp prethodno bio na službi.
Na pitanje da li je formirao utiske o procesu, švedski ambasador je odgovorio: "Ne. Interesantno je da vidimo kako će slučaj teći, kako će biti izloženi slučajevi, za utiske će biti potrebno neko vreme."
Asp je istakao da nije na švedskoj ambasadi da donosi procene, već da je to posao za sud, preneo je "Nedeljnik".
U Specijalnom sudu u Beogradu 15. novembra nastavljeno je suđenje Miškoviću, njegovom sinu Marku i vlasniku "Nibens grupe" Milu Đuraškoviću.
Suđenje je, pored više desetina novinara, pratila i delegacija stranih posmatrača, koji su u sudnici bili na zahtev Miškovićeve odbrane, kao i predstavnici švedske ambasade u Beogradu.
Optužnica tereti Miškovića i ostale da su od 2005. do 2010. godine nezakonitim izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća i utajom poreza oštetili putarska preduzeca za 16,95 milijardi dinara, a Budžet za 472 miliona dinara.
Miroslavu i Marku Miškoviću i Milu DJuraškoviću na teret se stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja. Za oba dela zakonom je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.
Vlasnik "Delta holdinga" pušten je 23. jula iz pritvora, koji mu je zamenjen jemstvom od 12 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, a koje je uplatila njegova kompanija da bi se branio sa slobode.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
