Izvor: Southeast European Times, 14.Apr.2014, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija reformiše škole na putu ka EU
Evropska komisija poziva Srbiju da uskladi svoje tržište rada i obrazovni sistem kako bi osigurala da građani mogu da nađu posao.
14/04/2014
Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 14.4.2014.
Dok Srbija preduzima reforme u obrazovnom sistemu koje su neophodne za pridruživanje EU, Evropska komisija poziva zemlju da posebnu pažnju posveti praktičnom znanju učenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i stvaranju profila obrazovanja usklađenih sa tržištom rada.
Obrazovni zvaničnici nedavno su najavili promene sadržaja nastavnog programa, kao i načina podučavanja i prenošenja znanja. Nove mere su usmerene na zaustavljanje odliva mozgova ili visokokvalifikovanih kadrova iz Srbije ka drugim zemljama.
„Mi smo, nažalost, zemlja koja školuje kadar da bi ga izvozila“, rekao je ministar obrazovanja Tomislav Jovanović za SETimes. „Obrazovni sistem u zemlji nije toliko loš koliko ga mi lošim prikazujemo.“
Ministar se, međutim složio da su promene neophodne i da sistem treba da se prilagodi uslovima i standardima EU.
„Potrebno je da predavači na svim nivoima obrazovanja učine da nastava bude prijemčivija i zanimljivija za učenike i studente“, ukazao je Jovanović.
Srbija ne može da uđe u EU neobrazovana, rekao je on, dodajući da bi cilj trebalo da bude ostvarivanje najviših evropskih obrazovnih standarda.
Kao neke od problema u srpskom obrazovanju ministar je naveo nepostojanje adekvatnog sistema informisanja i baza podataka, te potrebu kategorizacije fakulteta na osnovu toga kakve mogućnosti za zapošljavanje nude studentima.
Predsednik Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević kaže da je neophodna saradnja i efikasnija komunikacija između fakulteta i poslodavaca.
„To je suština uspešnih karijera za mlade stručnjake i većih mogućnosti za zaposlenje“, kazao je Bumbaširević.
Maja Mihajlović, nastavnica srpskog jezika iz Novog Sada, izjavila je da je napredak srpskog obrazovnog sistema zahteva više investicija i bolje uslove rada.
„Bitna je dobra volja i energija nastavnika, ali potrebni su i kvalitetni uslovi rada, kao i to da nastavnik više i bolje zarađuje. Nastavnik mora da bude materijalno obezbeđen da bi u potpunosti mogao da se preda svom poslu, a to nije moguće sa platom od 350 evra mesečno“, navodi Mihajlovićeva.
Koje biste vrste reformi želeli da vidite u obrazovnom sektoru kako bi se on uskladio sa potrebama tržišta rada? Iznesite svoje mišljenje ispod teksta.
Nastavak na Southeast European Times...
