Izvor: Politika, 27.Jul.2014, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nije Kina na Balkanu
Blagoje Popović, vlasnik kompanije „Bobeks DOO”, tvrdi, da ima kvalitetnu robu, velike izvozne ugovore, ali i nedovoljnu podršku države
Njihovi proizvodi mogu se kupiti u „Kauflandu”, „Praktikeru”, „Lidlu”, „Metrou” i drugim trgovinskim lancima širom Evrope. Dvadesetak kuhinjskih gedžeta, praktičnih, kvalitetnih i inovativnih proizvoda stigli su do kupaca u EU i Rusiji.
Reklame >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se vrte neprekidno i na telešopovima, ali niko ne zna da je reč o proizvodima beogradske kompanije „Bobeks DOO”, koja se ovim poslom, najpre kao porodična radionica, a onda firma sa četrdesetak zaposlenih i dve fabrike u Šapcu i Pazovi, bavi već 36 godina.
Ovo, razume se, nije reklama za uspešnu domaću firmu, nego priča o tome kakve brige i probleme imaju naši proizvođači na tržištima van Srbije u borbi ne samo za profit, nego i protiv plagijatora.
Iako su svoje proizvode godinama štitili patentima, ova zaštita, kažu, slabo funkcioniše. Kako se protiv plagijata iz Kine nisu izborili čak ni na nemačkom tržištu, o zaštiti na domaćem nema ni govora – to je, kažu, izgubljena bitka.
– Na tržištu je najvažnija ideja, naravno koja je realizovana i pretvorena u vrednost. Tako se i protiv plagijatora borimo, novim proizvodima i idejama koje u našoj kompaniji razvijaju mladi stručnjaci, priča inženjer Blagoje Popović, vlasnik kompanije „Bobeks DOO” koja, tvrdi, ima velike ugovore u inostranstvu, ali i nedovoljnu podršku države koja, kaže, konačno mora da zauzme drugačiji stav prema firmama poput ove koju on vodi.
– Imamo kvalitetne proizvođače, ali nema odlikaša među onima koji nas vode. Ako bismo imali klaster izvoznih komora i naš položaj na tržištima na koja izvozimo bio bi drugačiji. Uslovi pregovaranja bi bili povoljniji. Više puta sam ponovio našim partnerima iz Nemačke da mi nismo Kina na Balkanu. Oni žele naš proizvod, ali pod uslovima koje oni postavljaju. Sa oznakom proizvedeno za neku firmu u Evropi, jer nemaju poverenje u ono što dolazi iz Srbije. Imaju svest da smo mi zemlja koja se bavi plagijatima, a ne proizvodnjom kvalitetnih proizvoda koji, očigledno je, i te kako imaju šansu u inostranstvu gde se ceni prvenstveno kvalitet, odnosno odnos cene i kvaliteta, priča Popović.
On navodi primer kako se pre nekoliko godina na nemačkom tržištu pojavila kineska kopija oštrača za noževe koji ova firma proizvodi za jednog nemačkog partnera.
Kada su zatražili pomoć advokata on im je objasnio da najpre moraju da polože depozit od 20.000 evra da bi postupak bio pokrenut, a kada su ga pitali šta mogu da očekuju, on im je odgovorio da mu se čini da ne mogu da ostvare svoja prava, jer i mnogo veće kompanije to nisu uspele.
– Odustali smo od tužbe iako smo imali patentnu zaštitu i dokaze da je iskopiran čak i naš reklamni materijal do najsitnijih detalja, kaže naš sagovornik.
Ni na domaćem tržištu priča nije mnogo drugačija. Svi njihovi proizvodi su na rafovima „Deleza”, što naravno garantuje pouzdanost i kvalitet (jer u velike lance se ne ulazi bez ispoštovanih standarda kvaliteta), ali kupci i dalje nemaju svest o tome, pa ljuštač za voće i povrće kupuju kod Kineza za desetak dinara manje iako u ponudi imaju domaći proizveden od prvoklasnog hirurškog čelika sa garantovanim rokom trajanja.
Vlasnici smo 50 patenata, između ostalog i euroakva filtera za vodu (česmovaču) za koju smo nagrađeni i Zlatnom plaketom „Nikola Tesla”, na Međunarodnom festivalu inovacija, znanja i stvaralaštva.
To je proizvod za koji tvrdimo da pokazuje da ono što je vredno i korisno za zdravlje čoveka ne mora da bude skupo. Ovaj filter koji se jednostavno montira na česmu kombinacija je srebra iz Majdanpeka, aktivnog uglja od kokosa, netkanog tekstila, aktiviranog zeolita za ljudsku upotrebu i jakog magnetnog polja od 1000 gausa.
To je kombinacija koja česmovaču oslobađa štetnih uticaja. To je proizvod koji izvozimo u EU i Rusiju i jedan je od trenutno najprodavanijih filtera za vodu, a oni ga reklamiraju i nude kao najjači prirodni filter za detoksikaciju vode, priča Popović.
J. Antelj
objavljeno: 27/07/2014
