Izvor: TvojPortal.com, 13.Dec.2011, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na začelju
Izvor:makroekonomija.org Zaključak je, kada se sve sagleda i odmeri, prilično neprijatan: poslednje dve decenije svi su napredovali, samo je Srbija stagnirala. I taj proces nije prekinut, traje i dalje. U našem okruženju svi su uspešniji u svemu ili u mnogo čemu nego mi, osim BiH i delimično Albanije. Ako je to uteha, onda se, teško nama, nemamo čemu nadati.
Tamo negde sedamdesetih i početkom osamdesetih bili smo poželjna destinacija za sve naše susede, pa i one >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << koji su sada daleka i nedostižna Evropska unija, poput Čeha, Slovaka ili Poljaka. Dolazeći kod nas, prodavali su ružino ulje, kristalne čaše i vaze, pamučni veš i jeftini alat. Ni Rusi više ne dolaze kao sitni putnici-trgovci, sada kupuju nekretnine, kompanije, banke. Svima njima mi danas skoro ništa nemamo da ponudimo kao dobru robu ili uslugu.
Bugarska je, uz sve packe koje dobija iz Brisela, daleko odmakla. Njihov javni dug je dva puta manji od našeg, izvoz je neuporedivo veći, u proseku su bogatiji jer im je štednja u ukupnom iznosu daleko nadmašila ovdašnje uloge, priliv od turizma koji ostvaruju za nas je sanak pusti, njihove rezultate u poljoprivredi dugo još nećemo stići. Slovačka je za nas ozbiljna industrijska sila jer su naši proizvodni kapaciteti praktično nestali pred naletom pogrešne filozofije razvoja, koje se sada svi odriču u raznoraznim strategijama. Hrvatska je sebe, uz sve ekonomske i druge probleme, premrežila autoputevima, dogodine postaje članica EU, a mi još nismo završili kičmeni putni pravac, dok nam je Unija toliko daleko da ćemo sitniti narednu deceniju kad budemo i tamo ulazili.
Dnevnopolitičko šibicarenje i koalicione trgovine potrošile su ugled zemlje, građansko strpljenje i veru u skorije bolje sutra. Nikada nismo znali ili čuli, to je bio posao vlasti u proteklih 20 godina, šta su nam ekonomski i razvojni prioriteti države, a i kada je bilo naznaka, brzo i lako se od svega odustajalo. Priče o reformi su bile samo stranački marketing. Potrošeno je više od 100 milijardi evra koliko je ušlo u Srbiju, a da ništa nije napravljeno. Pare su uglavnom arčene po diktatu politike koja je izvor moći imala u partijskim centralama, a ne u institucijama i zakonima. Bruto domaći proizvod nije na nivou 1989. godine, nego je i sada manji i niko pouzdano ne zna kada ćemo ga dostići, a imamo i stopu nezaposlenosti koja je najveća u Evropi.
Nema sumnje, pretekli su nas skoro svi i krajnje je vreme da se kao država osvestimo i vidimo gde i kako smo grešili, o čemu se radi i kako se desilo da su sve te godine pojeli skakavci. Loše namere, pogrešne ambicije, nekontrolisana moć ili neznanje imaju svoju cenu i zato smo kao narod i država na repu evropskih savremenih demokratskih društava.
ekonomijaSrbijakrizamakroekonomija
