Izvor: B92, 06.Feb.2020, 15:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srbija može da bira" VIDEO

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija, kao zemlja koja je uz Crnu Goru najdalje odmakla u pregovaračkom procesu sa EU, može da bira.

Kako je naveo, Srbija može da bira da li će nadalje koristiti već potpisan pregovarački okvir ili novu metodologiju, te da su njegove lične simpatije na strani nove metodologije.

"Moje lične simpatije, kao predsednika, je na starni nove metodologije i zahvalan sam državama članicama EU koje su to želele", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je Vučić, nakon sastanka sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varhejijem.

"Moje lične simpatije, kao predsednika Srbije, je na strani nove metodologije i zahvalan sam državama članicama EU koje su to želele", rekao je Vučić, nakon sastanka sa komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varhejijem.

„Kada imate prolazno vreme, pravo prolazno vreme koje znači mnogo za ljude koji učestvuju u reformama, siguran sam da ćemo se mi potruditi da na najbrži način odradimo naš posao. Želim da potrvdim našu posvećenost evrospkom putu Srbije, našu odlučnost da budemo deo EU, ali i deo razgovora kako na najbolji mogući način da pokazemo ljudima prednosti, da mogu da dodirnu ono što je EU, a ne da to bude samo u 'nekim oblacima'“, istakao je on.

Vučić je u prilog nove metodoligije naveo to da, iako je gotovo svaki put išao u Brisel na otavaranje poglavlja, ne bi mogao da nabroji koja smo otvorili, a koja zatvorili, te da je to sada preglednije, u okviru nove metodologije, koja predviđa šest klastera.

Rekao je da kada se zatvore klasteri, što nije lak rad, jer je nova metodologija stiktna i restrikvitina, dobija se pristup fondovima EU.

„Ako uzmete „konkurenciju i rast" kao klaster, mi smo otvorili najveći broj poglavlja. Samo tri nismo, a šest jesmo. Tu odlično stojimo. Ukokliko ste to zavrsisli iz čitave te oblasti mogli bi da u tom delu pripadamo Evropi, imali bi mogućnost korišćenja fondova kao i članice. To je velika motivacija za sve nas da to radimo", objasnio je Vučić.

Ukazao je da postoji tranzicioni period za slobodno kretanje radne snage, što je za nas veoma bitno, jer bi potpuna sloboda dobijanja radnih dozvola bila trenutno opasna za nas.

Ponovio je da, kada se određene stvari završe, prema novoj metodologiji, možete da se posvetite sledećem klasteru, a ljudi bi već imali koristi.

On je rekao da ne možemo sada da imamo sve parametre, te da ćemo nastaviti da proučavamo novu metodologiju, a konačne odluke donećemo u narednom periodu.

Varheji mu je, kaže, predstavio prvi deo nove metodologije, o kojoj se govori u poslednje vreme u Srbiji, ali i u Briselu.

"Želim da izrazim zadovoljstvo i napornim radom Evropske komisije, i njegovim ličnim, kao i onim što sada možemo da vidimo u okviru nove metodologije", rekao je Vučić.

Ukazao je da Srbija mroa da radi na fundamentalnim poglavljima, među kojima su poglavlje 23 i 24, koja se tiču vladavine prava.

Preneo je da je sa evropskim komesarom razgovarao i o balkanskoj incijativi „Mini Ssengena“, koji se tiče slobodnog protoka robe, ljudi, kapitala i usluga u ovom regionu.

„Izneo sam ideju da bi Srbija želela sa nekim članicama EU da postane deo Ssengen sporazum, jer smatramo da bi to bilo od ogromnog značaja za našu zemlju da imamo otvorene granice prema Evropi, a mislimo da Srbija može u bezbednosnom i sigurnosnom smislu da garantuje važan uticaj u obezbeđivanju sigurnosti“, naglasio je on.

Vučić je istakao da su to ideje o kojima treba da se razgovara u EU, kako bi videli šta od toga oni žele i šta mi možemo.

Mi smo veoma zahvalni načelima na kojima svoju politiku prema Balkanu zasniva Evropska komisija. Verujem da će se nastaviti proces evropskih integracija. Mi smo životno zainetersovani i to je za nas od posebnog strateškog značaja“, naglasio je on.

U ekonomiji, preneo je, Srbija je dosta napredovala, i, kako je dodao, čini se da već možemo bar sa siromašnijim članicama EU da nekakvu vrstu koraka držimo i održavamo.

Ukazao je, kada se pogleda koliku podršku su neke zemlje članice na sličnom nivou dobile od EU, a pojedine su dobile 20 puta više novca, ali su članice, možemo samo da im zavidimo na tome i raditi naš posao da što pre budemo i mi deo Unije.

Govoreći o Varhejiju ukazao je da se radi o našem „komšiji“, koji je nama najbliži jer je iz Segedina, i da je reč o izuzetnom čoveku koji će razumeti potrebe celog regiona, a posebno nas iz Srbije.

Vučić je rekao da skoro pa da možemo da kažemo da imamo svog komesara, što ne znači da će bilo ko da nam gleda kroz proste, jer se radi o procesu koje vode sve države članice.

Kazao je da je mnogo naučio o precudurama EU od Varheja, za kojeg kaže da je posebno srećan što se radi o energičnom, dinamičnom čoveku, veoma marljivog i posvećenog.

„Želim da izrazim lično zadovljstvo što je Varheji dobio ovaj resor“, zaključio je on.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji izjavio je da je njegov cilj da bar jedna zemlja na Zapadnom Balkanu tokom njegovog mandata postane spremna za ulazak u Evropsku uniju.

Varhelji je na konferenciji za novinare u Beogradu posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da je i posle objavljivanja nove metodologije procesa pristupanja, proširenje EU na Zapadni Balkan geopolitički prioritet.

"Geopolitika počinje u našem susedstvu u srcu Evrope, na Zapadnom Balkanu. Dobro je što sam ovde (u Beogradu) jer želim da osnažim naše poruke i naše veze sa zemljama na Balkanu, posebno sa onima koje su već u procesu pregovaranja u pristupanju, jer postoji napredak, a ja želim da ga ubrzam, radeći zajedno sa Srbijom", rekao je Varhelji.

On je rekao da je njegov cilj da do kraja mandata, u naredne četiri i po godine, makar jedna zemlja iz regiona Zapadnog Balkana, bude spremna za pristupanje.

"Na tome radim, to je moja misija za naredne četiri i po godine i nadam se da ću u Srbiji za to imati puno partnerstvo", rekao je Varhelji.

Navodeći da konferencija nije mesto za iznošenje detalja o metodologiji pregovora o pristupanju, Varhelji je rekao da postoje četiri principa na osnovu kojih je EK želela da osveži proces koji će, kaže, dati jasan pravac kuda treba da se ide kad je reč o proširenju.

Prvi je, navodi, kredibilitet, kako bi zemlje EU bile bolje upoznate i uzele u većoj meri u obzir proširenje na Zapadni Balkan, ali i da bi proces bio predvidljiviji ne samo za zemlje članice, već i za zemlje koje žele da pristupe EU.

"Kad se postigne rezultat treba svi to da prepoznamo, kao i da se kad nema napretka ili ima nazadovanja treba da idemo korak unazad", rekao je Varhelji.

Ističe da proces proširenja nije data perspektiva "zdravo za gotovo" već da svi moraju da rade na tome - i on kao komesar i Srbija i svaka zemlja koja zeli da se pridruži EU.

On je rekao da su klasteri, odnosno grupisana poglavlja, ideja koja bi trebalo da pruži širu perspektivu, kako se problemi ne bi seckali na sitne delice.

Varjheji je rekao da je drugi element plana, koji će uskoro biti objavljen, otvaranje pregovra EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Treba da se radi na ažuriranju izveštaja za te dve zemlje, kako bismo dobili "zeleno svetlo" za otvaranje poglavlja do Samita EU - Zapadni Balkan u Zagrebu.

Treći stub, prema njegovim rečima, je nova strategija ekonomskog razvoja i investicija za ceo region, kako bi se znatno ubrzale i približile ekonomije Zapadnog Balkana EU.

"Da pomognemo zemljama da stvore tržišnu ekonomiju koja je otporna, funkcionalna, da ih podignemo na viši nivo, stvorimo privredni rast, otvaranje radnih mesta, jer ovaj region ima ogroman potencijal i treba zajedno da radimo", rekao je Varhelji.

Nastavak na B92...