Izvor: RTS, 24.Mar.2014, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija između EU i Rusije
Usled krize u Ukrajini svetska politička scena podeljena. Tehnička vlada ne komentariše dešavanja u svetu, te se Srbija nije svrstala ni na jednu stranu. Ipak, otvoreno suprotstavljanje Brislu ugrozilo bi pristupne pregovore.
Ukrajina je povod najvećeg suprotstavljanja sila i podele na svetskoj političkoj sceni od kraja Hladnog rata. S obzirom na to da tehnička vlada ne komentariše dešavanja u svetu, Srbija se ne svrstava. Kao kandidat za člana poštuje obaveze >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prema Briselu, ali to ne podrazumeva neprijateljski stav prema Moskvi.
Treba li zbog ukrajinske krize strahovati od novog hladnog rata? Preovladava stav da su interesi Istoka i Zapada češće ukršteni, nego potpuno suprotstavljeni i da, u poređenju sa nekadašnjim hladnim ratom, nema sukoba ideologija.
Ipak, neophodna je sva diplomatska veština da se ostane neutralan kada odnose zaoštre centri političke i ekonomske moći, poput Brisela i Moskve.
"Nije nemoguće napraviti poziciju koja će pokazati našu otvorenost i prema jednoj i prema drugoj strani. Uostalom, do pre 30 godina smo tako i živeli. I u vreme najhladnijeg rata uspevali smo dobro da komuniciramo i sa jednima i sa drugima. Mislim da to nije nemoguće, ali će biti veoma teško i zahtevaće maksimum naše diplomatske i političke angažovanosti", kaže Mihajlo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa EU podrazumeva da kroz politički dijalog približava svoje stavove o međunarodnim pitanjima evropskoj spoljnoj politici, ali nema pravnu obavezu da sprovodi iste mere, kao što su sankcije.
"Sve treće zemlje pozvane su da se pridruže pozicijama EU, za potencijalne kandidate to je posebno važno, ali odluka je na svakoj da je donese sama", rekla je Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljne poslove.
Ipak, ne isključuje se da bi otvoreno suprotstavljanje stavovima Brisela ugrozilo pristupne pregovore i ekonomske veze. Sa državama evrointegracije, Srbija ostvaruje oko 60 odsto ukupne razmene i tamo izvozi robe za više od šest milijardi evra.
Evropske kompanije su najveći investitori u srpsku prvredu, ali i davaoci bespovratne pomoći. Od 2000. godine izdvojile su oko 3,6 milijardi evra.
Sa Rusijom smo, pak, odnose unapredili do strateškog partnerstva i imamo veoma povoljan sporazum o slobodnoj trgovini i razmenu od tri milijarde dolara, od kojih je trećina naš izvoz na rusko tržište. Posebno su značajne energetske veze, kako kroz ulogu ruskog gasnog diva u snabdevanju, tako i kroz finansiranje gasovoda "Južni tok".
"Srbija u ovom trenutku nema alternative isporukama gasa iz Rusije, koje ide naftovodom od Rusije, preko Ukrajine do Srbije. Šta znači poremećaj u tom snabdevanju videli smo 2009. godine. U ovom slučaju Srbija je u nešto boljem položaju, ali zahvaljujući činjenici da je 'Naftna industrija Srbije' u većinskom vlasništvu 'Gaspromnjefta', a i da je izrađen rezervoar u Banatskom Dvoru", kaže Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.
Ono što neutralnosti Srbije ide naruku, jeste i to da ni same evropske države nisu potpuno saglasne kada je reč o ekonomskom kažnjavanju Rusije, jer su neke od njih sa njom veliki ekonomski partneri i znaju da batina ima dva kraja. Evropska unija trećinu neophodnih energenata zadovoljava uvozom ruskog gasa.
"Evropljani su podeljeni. Neki su, poput Nemačke, spremni da umire i odobrovolje Rusiju. Neki nisu toliko zainteresovani, poput Francuza, a antirusko raspoloženje jače je u istočnoevropskim zemljama", kaže analitičar Pjer Brianson.
Analitičari ne mogu da se saglase koliko dugo će trajati ukrajinska kriza. Prema nekima, ništa ne ukazuje da će se brzo smiriti. Drugi pak očekuju da će se već za nekoliko nedelja skinuti sa naslovnih strana.
Koliko god da traje, nova srpska vlada, u interesu države i naroda, mora da balansira stav i ne naruši ni evropski put, a ni rusko prijateljstvo, kako kažu dosadašnji premijer i vicepremijer.
