Izvor: BKTV News, 24.Dec.2013, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bira: I EU i Rusija!
Preko trnja do evropskih zvezdica, mogao bi da bude slogan Srbije koja se polako približava Evropskoj uniji. Pregovori o članstvu Srbije u EU počinju sredinom januara 2014. godine. Koliko će ti pregovori trajati još niko ne zna, ali se već sada pouzdano zna da bi zbog neslaganja EU i Rusije oko izgradnje gasovoda „Južni tok“ evropski put Srbije mogao da se pretvori u kolateralnu štetu.
Uostalom na tako nešto nedvosmisleno ukazuje i evropski komesar za energiju Ginter >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Etinger koji poručuje da će Srbija morati da ugovor o „Južnom toku“ uskladi sa evropskim propisima, ako želi da izbegne zastoj u pregovorima sa EU. Etinger je veoma oštru poruku poslao i Ruskoj Federaciji: „Za Rusiju je bolje da ima regularan gasovod kroz koji teče gas, nego da završi sa problematičnim gasovodom bez gasa“.
Kako za „Glas Rusije“ kaže ekspert ruskog Instituta nacionalne energetike Aleksandar Frolov: „Odredbe Trećeg energetskog paketa EU predviđaju da ne bi trebalo istovremeno graditi i dostavljati. Tako ne vole u Evropi. Oni bi hteli da se te dve funkcije razdvoje, kako bi to navedno dovelo do optimizacije tržišta. Stvaranju konkurencije, pa time i možda snižavanju cene gasa i sličnim glupostima koje se izjavljuju uz dozu ozbiljnosti. Zašto to tako nazivam? Ko će inače investirati u izgradnju gigantskih cevi bez imanja garancija da će doći do isporuka upravo njihovog gasa? Potom, evropski službenici govore: molim vas, vi isporučite 50%, a drugu polovinu neko drugi. Ali „taj neko drugi“ mora postojati. Što se tiče Južnog toka, Evropa verovatno računa na Transjadranski gasovod -TAR. To je prerađena verzija „Nabuko“, koja takođe računa na resurse Šah-Deniza, izvorišta u Azerbejdžanu. TAR može da obezbedi do 10 milijardi kubnih metara gasa. Ali, ekonomska isplativost ovog projekta je pod velikim pitanjem, ako se uzme u obzir činjenica da se radi o nevelikom obimu isporuka. Ako već Južnom toku zameraju navodno visoku cenu, to je između ostalog i zato što su njegove mogućnosti drastično veće“.
Primedbe EU Frolov ne posmatra kao neku vrstu odmazde za „Nabuko“. „Ovaj projekat je bio svojevrsno strašilo, a nije imao nikakvu ekonomsku bazu. To da on neće biti realizovan, bilo je odmah jasno.Naravno, Evropa bi htela da vidi mnogo isporučilaca i mnogo gasa, ali za malo novca, ali realost je drugačija. Kao što je pokazalo iskustvo iz 2012.godine, isporučioci iz Evrope su otišli. Upravo taj Katar je polovinu svog gasa „odveo“ u Aziju, gde se i više plaća, a ugovori su na duže staze“, kaže Frolov.
Ipak, ministarka energetike Zorana Mihajlović ima drugačiju viziju energetske budućnosti Srbije. Po njenim rečima Srbija bi mogla da se poveže i na „Transjadranski gasovod“ preko trase gasovoda Niš-Dimitrovgrad, te da interes Srbije jeste energetska stabilnost. „Ne smemo da zavisimo od jednog pravca snabdevanja kao što je to sada slučaj. Što više pravaca veća bezbednost snabdevanja. Dakle, i „Južni tok“ i „Transjadranski gasovod“, zašto da ne“, kaže za „Politiku“ ministarka Mihajlović.
U pravu je direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović kada kaže da: „Komesar Etinger mora da zna da se problemi ne mogu rešavati ucenama“. Stišnjena između dve vatre, evropske i one ruske, Srbija je još uvek u mogućnosti da bude bliža onoj „vatri“ koja će manje da je (o)peče. Ukoliko bude dovoljno političke mudrosti Srbija će još neko vreme moći da se ponaša kao čovek sa dvojnim državljanstvom, tj. da svoje interese usklađuje sa kvalitetnim ponudama i EU i Rusije. Kažemo još neko vreme, jer doći će i taj dana kada će biti prinuđena da bira levu ili desnu stranu na kompasu sopstvene sudbine.
Predrag Prokopljević
Tweet
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
