Izvor: B92, 11.Jan.2012, 05:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi teško do posla u inostranstvu

Beograd -- Građani Srbije teško legalno nalaze posao u inostranstvu, a posebno u EU. Lane se u drugim državama preko NSZ zaposlilo samo devetoro naših radnika.

Hleb je u Srbiji, uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom prošle godine počelo da zarađuje čak 2.611 stranaca.

Istovremeno je u potrazi za boljim životom izvan Srbije, posao našlo svega devetoro srpskih državljana. U NSZ >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << objašnjavaju da, u oba slučaja, poslove izvan svojih matica dobijaju samo oni koji nemaju adekvatnu zamenu u "svom dvorištu".

Našim državljanima su, kažu u NSZ, tradicionalno najinteresantnije države članice EU, ali su ove zemlje sve manje željne naših radnika.

NAJVIŠE DOZVOLA KINEZIMA

NSZ je u 2011. godini ukupno izdala 2.570 radnih dozvola stranim državljanima koji imaju privremeni boravak u Srbiji i 41 radnu dozvolu onima sa stalnom adresom. Među njima je najviše Kineza, Makedonaca, Rusa, Rumuna, Grka... Najčešće su angažovani u multinacionalnim kompanijama i bankama, kao i u trgovini i ugostiteljstvu.

"Porast broja nezaposlenih u tim zemljama, kao i pooštravanje imigracionih propisa, uslovile su da i potreba za radnom snagom bude znatno manja", kažu u NSZ i dodaju da je poslodavac iz EU obavezan da prednost u izboru kandidata za posao uvek daje svom državljaninu ili, pak, nezaposlenom iz druge članice EU.

Uz to, "evropski poslodavac" mora da objavljuje oglas za posao više puta ukoliko ne nađe kadar iz prvog pokušaja, a kada iscrpi sve ove mogućnosti, za zapošljavanje radnika iz treće zemlje neophodne su mu saglasnosti i službe za zapošljavanje i ministarstva unutrašnjih poslova u sopstvenoj državi.

Zato su u 2011. godini, legalnim putem i uz posredovanje NSZ naši državljani našli posao samo u Nemačkoj i to - jedan mašinski inženjer i osam lekara opšte prakse. A krajem 2010. osmoro srpskih zdravstvenih radnika zaposlilo se u Libiji.

"Naši državljani u potrazi da poslom prelaze mnoge granice, ali mahom rade na crno. Dobiju turističku vizu, pa ostaju kod rođaka dok se ne dokažu. U pojedinim slučajevima ih angažuju i naše agencije za zapošljavanje koje često ni same nemaju dozvole, pa se tako dešava da, na primer, naši varioci koji su veoma traženi, rade u veoma lošim uslovima, a na kraju angažmana ne budu ni korektno isplaćeni", smatra i Zoran Vujović, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ovo se, uglavnom, može sprečiti ukoliko u zapošljavanju posreduje NSZ jer, kako tumače zaposleni u pravnoj službi NSZ, ona je dužna da obezbedi i zaštiti svakog našeg radnika u inostranstvu. To podrazumeva obezbeđivanje dozvola za rad i boravak, troškova zdravstvenih pregleda, prevoza, zaključivanje ugovora o radu...

Nastavak na B92...