Izvor: Politika, 24.Feb.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum o pravosuđu na KiM između prava i politike
Društvo sudija Srbije upozorilo da sudski sistem čini deo jedinstvenog pravnog poretka i da mora da bude organizovan u skladu sa Ustavom Srbije
Ispostavilo se da je Sporazum o pravosuđu na Kosovu i Metohiji, postignut posle duge pauze u razgovorima s Prištinom, bio premali korak za otvaranje prvog pregovaračkog poglavlja Srbije sa EU. S druge strane, iako državni funkcioneri tvrde da je sporazum statusno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neutralan, deo opozicije u Srbiji smatra da su pregovarači napravili preveliki iskorak izvan zakona i da je uklapanjem pravosuđa u kosovski sistem još jedna poluga srpske vlasti predata Prištini. Vlada Srbije nije imala nikakvih sumnji, te su izveštaj o sporazumu usvojili odmah, kao i sve ostale dogovore u okviru Briselskog sporazuma.
Međutim, advokat Branko Pavlović kaže da se odlukom vlade, dogovorom u Briselu ili bilo kakvim pozivanjem na Briselski sporazum, ne može uređivati pitanje teritorijalne organizacije, nadležnosti i sastava sudova, zato što je to, kad govorimo o organizaciji i nadležnosti sudova, materija koja se uređuje zakonom, odnosno, kad govorimo o sastavu sudova – to je, na osnovu Ustava i zakona, u isključivoj nadležnosti Visokog saveta sudstva.
Na takvo tumačenje Pavlović se poziva zahvaljujući odluci Ustavnog suda Srbije (USS) da se prošle godine izjasni nenadležnim za ocenjivanje ustavnosti Briselskog sporazuma jer ga ne smatra pravnim aktom.
„Da je Briselski sporazum međunarodni ugovor, onda bi se postavilo pitanje njegove veće pravne snage od zakona, ali bi onda i bio podložan oceni ustavnosti. Pošto nije, a nije ni bilo koji drugi pravni akt, makar manje snage od zakona, onda se na njega nije moguće pozivati kada se govori o ovim pitanjima”, rekao je Pavlović za „Politiku”.
Društvo sudija Srbije (DSS), pozivajući se na zaključke Skupštine ovog društva od 8. decembra 2013. godine o jedinstvenosti sudskog sistema Srbije i položaju sudija sa KiM, takođe je pozvalo zakonodavnu, izvršnu vlast i Visoki savet sudstva da imaju u vidu da „sudski sistem čini deo jedinstvenog pravnog poretka i da mora biti organizovan u skladu sa Ustavom Republike Srbije”. Upozorili su da „i sudije sa teritorije AP KiM imaju Ustavom garantovanu stalnost sudijske funkcije, koja im ne može prestati zbog ukidanja suda ili nepristajanja da obavljaju sudsku funkciju u sudovima koji se nalaze van sudskog sistema Republike Srbije”.
Stoga Pavlović upozorava da su Sporazumom o pravosuđu prekršeni zakoni Srbije i da će „sudovi na teritoriji KiM ubuduće suditi kao deo vlasti tzv. Republike Kosovo, pod njenim grbom, nazivom, zastavom i zakletvom, po njenim tzv. Zakonim, i to će moći samo lica koja imaju njeno državljanstvo, makar dvojno”. „Nikada nijedna presuda neće moći da bude razmatrana, makar u poslednjoj instanci, pred sudovima Republike Srbije, odnosno sve će odluke u konačnom ishodu po redovnim i vanrednim pravnim lekovima donositi Priština”, naglašava Pavlović i ukazuje da bojazan koju su izrazili premijer Aleksandar Vučić i ministar pravde Nikola Selaković – da neće biti dovoljno sudija, predstavlja svest o tome da sudije neće hteti da pređu da sude u tzv. Republici Kosovo i da će ostati da budu sudije Republike Srbije. „Njima ne može prestati sudijski mandat i do penzije imaju pravo na sudijsku platu iz budžeta Republike Srbije”, zaključio je Pavlović.
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun uopšte nema dilemu da li je ovaj sporazum u suprotnosti s našim zakonima, jer ukazuje na „specifičnost” da na KiM ne možemo da sprovodimo naše zakone, ne samo zbog jednostrano proglašene nezavisnosti, nego i zbog Rezolucije 1244. „Ako se pozivamo na Rezoluciju 1244, onda na KiM ne mogu da budu prisutni naši sudovi, niti ijedna naša institucija, onda je to kršenje te rezolucije”, rekao je Drecun za „Politiku”, naglašavajući da je Briselski sporazum statusno neutralan.
Odgovarajući na konstataciju da postoje mišljenja da je Sporazum o pravosuđu protivzakonit sa stanovišta zakonodavstva Srbije, Drecun kaže da je tačno da će pravosuđe funkcionisati u pravnom okviru Prištine, ali podseća da se naši zakoni ne primenjuju na KiM i da smo mi tu teritoriju po Rezoluciji 1244 ustupili na upravljanje Unmiku.
„Izvršena je nasilna secesija, koju mi ne možemo da poništimo našom voljom i sada uspostavljamo saradnju tretirajući te institucije kao privremene institucije samouprave da bismo ih doveli u sklad sa Rezolucijom 1244, štiteći sopstveni narod od samovolje tih sudova koji tamo rade”, zaključio je Drecun i pozvao sve koji su suprotnog mišljenja da „odu na KiM i zakonima na koje se pozivaju zaštite Srbe kojima se sudi i kojima će se suditi”.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 24.02.2015.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
