Izvor: Politika, 29.Jun.2013, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spasavanje izgubljene generacije
EU oko šest miliona ljudi između 15 i 24 godine nema posao
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Uprkos tome što je više od tri godine teške finansijske krize u evrozoni najteže pogodilo mlade, među kojima se beleže rekordni procenti nezaposlenih, ova tema je na samitu lidera Evropske unije ipak pala delimično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zasenak. Britanski premijer Dejvid Kameron uspeo je na sastanku Evropskog saveta u noći između četvrtka i petka da usmeri raspravu o tome koliko će biti britanski rabat iz budžeta EU.
Godišnje Velika Britanija dobija povraćaj iz evropskog budžeta u iznosu od 3,6 milijardi evra, pri čemu je Kameron pošto-poto hteo da osigura da ta suma slučajno ne bude smanjena za oko 200 miliona evra. Mehanizam povraćaja novca Britaniji je, inače, još osamdesetih godina isposlovala tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer.
Međutim, lideri EU ipak su uspeli da umire strahove Londona i da postignu dogovor o tome da se oko osam milijardi evra izdvoji za smanjenje nezaposlenosti među mladima u EU, premda su priznali da će se tržište rada stabilizovati čim se evrozona vrati na put ekonomskog rasta.
Da problem nezaposlenosti među mladima i te kako drma EU svedoče podaci da je oko šest miliona ljudi između 15 i 24 godine nezaposleno, što izaziva zabrinutost među „dvadesetsedmoricom” da bi ova „izgubljena generacija” mogla da izazove socijalne nemire širom Evrope. Naročito je zabrinjavajuća situacija na jugu Evrope, budući da se stopa nezaposlenosti mladih u Grčkoj i Španiji približila nivou od 60 odsto, dok je u Italiji i Portugaliji iznad 40 odsto.
Prema dogovoru lidera EU u februaru 2014. će početi da radi „Garancija za mlade”, odnosno fond koji će inicijalno raspolagati sa šest milijardi, imaće za cilj da mladima omogući posao, dalje obrazovanje ili šegrtski angažman, i to u roku od četiri meseca od završetka školovanja ili ostanka bez posla. Veći deo novca će biti potrošen u prve dve godine, a ostatak u narednih sedam godina, do kada važi budžet EU. Novac će biti usmeravan pre svega u regione gde je nezaposlenost mladih iznad 25 odsto.
Međutim, ekonomski eksperti ovaj program već ocenjuju kao svojevrsnu vežbu u odnosima sa javnošću, budući da čak i evropski lideri priznaju da će ovaj fond imati malo uticaja ukoliko se pojedinačno države ne angažuju na rešavanju ovog problema. Naročito ističu da je to pokušaj Nemačke, koja se najviše zalagala za stroge mere štednje u ekonomski posrnulim zemljama evrozone, da se prikaže kao neko ko brine. Prema oceni eksperata, Nemačka je insistirala na ovoj inicijativi, strahujući da bi mogla da bude optužena za društvene potrese na jugu Evrope koji su posledica velike nezaposlenosti.
Uprkos tome, pojedini zvaničnici EU tvrde da je suma od osam milijardi evra samo „kap u moru”, dok pojedini lideri EU priznaju da bi ova inicijativa mogla da ima malo efekta.
„To je dosta novca, ali svako mora da shvati da glavnu odgovornost imaju vlade i da se mere moraju primeniti na nacionalnom nivou. Angažman EU može da pomogne, ali nije ključan”, kazao je finski premijer Jyrki Katainen, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel priznala da je ipak ključ u povećanju konkurentnosti država članica EU.
Ipak, Merkelova ne odustaje od ove inicijative i sledeće nedelje će biti domaćin konferencije u Berlinu o nezaposlenosti mladih na kojoj će ministri rada članica EU i ostali političari razgovarati o najefikasnijim načinima za rešenje ovog problema.
Međutim, Andre Sapir, analitičar Instituta Brugel iz Brisela, kaže da EU greši ciljanjem samo na zapošljavanje mladih, umesto na mere za podsticaj sveukupnog ekonomskog rasta.
„Ako Evropa ozbiljno misli da spreči da ova decenija ne bude izgubljena za njene građane, kao i mlade nezaposlene, mora ubrzo da deluje sa mnogo uverljivijim merama nego što je program za pomoć mladima”, kaže Sapir.
Na ovakve reakcije, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je predstavio plan o podsticanju malih i srednjih preduzeća preko bankarskih pozajmica, tako što će Evropska investiciona banka za ovu namenu imati dodatnih 10 milijardi evra. Ideja je da se ohrabre privatne banke da pozajmljuju tako što će imati garancije Evropske investicione banke, što bi trebalo da podstakne zapošljavanje.
Ovaj samit, međutim, nije doneo novi korak ka stvaranju bankarske unije, koja bi trebalo da osigura dugoročnu stabilnost evrozone. Doduše, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj je optimističan u tom pogledu.
„Mostovi su spremni ili su u izgradnji”, rekao je Van Rompaj, najavljujući da bi rešenja o stvaranju bankarske unije mogla da budu objavljena za dve nedelje.
Kako će se sva ta rešenja odraziti da EU ipak ne izgubi celu generaciju radno sposobnih mladih ljudi – zasad niko od lidera EU ne zna sa sigurnošću.
Nenad Radičević
objavljeno: 29.06.2013.
