Izvor: Politika, 29.Nov.2013, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snouden osvetlio licemerje političara
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom na udaru kritika evropskih parlamentaraca
Objavljujući dokumenta o špijuniranju koje sprovode američki obaveštajci, Edvard Snouden nehotice je otkrio još ponešto – hipokriziju političara SAD i vazalan odnos njihovih saveznika u Evropskoj uniji. Sa optužbama da umanjuje značaj američkog nadgledanja elektronskih komunikacija suočila se evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom koja je pažnju najpre privukla izjavivši da Evropska komisija „neće prekidati dogovore sa međunarodnim partnerima samo zbog dva članka u novinama”.
Ona je pre dva dana poručila da je privela kraju sve istrage u vezi sa optužbama da su američki obaveštajci raspolagali finansijskim podacima građana na osnovu uvida u dokumenta kompanije „Svift”, stacionirane u Belgiji.
Kao razloge za obustavljanje istrage Malmstromova je navela pismo američkih zvaničnika, kao i to da je razgovarala sa savetnikom za bezbednost Baraka Obame, a oba izvora su je, kako tvrdi, razuverili od bojazni od američkog nadgledanja.
Za komesarku je, međutim, teži deo priče počeo prilikom susreta sa evropskim parlamentarcima koji su njeno ponašanje okarakterisali kao previše mlako. Naročito je upadljivo da je reč o političarki koja nije naročito poznata po blagom pristupu budući da se isticala u kritikama zemalja zapadnog Balkana kada je otvoreno pitanje lažnih azilanata i njihove masovne migracije u zemlje EU.
Zaokret i pomirljiv ton kada su u pitanju mnogo ozbiljnije optužbe, koje se tiču rizika po bezbednost i privatnost podataka građana EU, zbog toga je uznemirio duhove i kod pojedinih evropskih političara.
„Komisija je pitala NSA da li su provalili u naš sistem i oni su rekli ne. To se ne može nazvati istragom. Zašto nije sprovedena forenzička istraga na licu mesta”, pita poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije Int Veld. „Pa naravno da će u NSA da kažu da nisu to uradili.”
Malmstromova je uzvratila da „Komisija nije policija” i da samo može da „postavlja pitanja”. Dodala je i da će EK nastaviti da nadgleda sprovođenje sporazuma i da planira njegovo ponovno ocenjivanje na proleće.
Po odredbama dokumenta poznatog kao Evropsko-američki program za nadgledanje finansija terorista, službenicima američkog ministarstva finansija se dozvoljava uvid u finansijske transakcije Evropljana kako bi mogli da prate eventualne tokove novca terorističkih organizacija. Brazilska televizija Globo je međutim u septembru objavila da je NSA provalila u taj sistem i kriomice prekopirala podatke.
Za sva ta otkrića zaslužan je Snouden, koji je javnosti pokazao makar još jedan slučaj licemerstva visoke svetske politike. „Gardijan” podseća na oštre kritike koje je bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton izrekla na račun Kine i internetskih sloboda u toj zemlji. Govoreći o intervenciji države u sajber-prostor i ograničavanju slobode pretraživanja na internetu, Klintonova je poručila da zbog takvog delovanja zemlje i pojedinci treba da snose posledice i zaslužuju međunarodnu osudu.
„U povezanom svetu kakav je naš, ulazak u internet prostor jedne zemlje može biti napad na sve”, govorila je Klintonova istovremeno veoma dobro znajući za mrežu špijuniranja koju su američki obaveštajci rasprostrli po istom tom svetu, ne izuzimajući ni svoje građane niti saveznike.
Mantra Džordža Buša „Mrze nas zbog naših sloboda” nikada nije izgledala tako deplasirano.
D. Vukotić
objavljeno: 29.11.2013.
.jpg)
