Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Jul.2022, 04:43
Šmit: Izjava Izetbegovića ratnohuškačka i opasna
Izjava Bakira Izetbegovića 25. jula na stranačkom skupu u Hadžićima je ratnohuškačka i povećava tenzije, poručio je danas visoki predstavnik EU za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit.
"Ratnohuškačke i zapaljive izjave, poput ove Izetbegovića, opasne su i vraćaju na tragični sukob iz '90-ih. One šire strah među svim građanima, povećavaju tenzije, te ni na koji način ne doprinose unapređenju saradnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << stabilnosti i pomirenja u BiH", kazao je Šmit.
"Izetbegović, zajedno sa ostalim političkim liderima, treba da radi na pronalaženju načina da najmlađe i najperspektivnije građane ove zemlje zadrži u BiH, umesto da zagovara robote koji će ih zameniti", poručio je Šmit, prenosi bosanskohercegovački portal Kliks.
On je dodao da su se u prošlosti mogle čuti daleko razumnije izjave i da se "njima treba vratiti".
Šmit je istakao da se mora prekinuti "začarani krug akcije i reakcije, koji ilustruje i činjenica da je nakon izjave Izetbegovića istog trenutka usledila još jedna neodgovorna izjava Milorada Dodika" i da bi se trebalo baviti mnogo važnijim pitanjima.
Na stranačkom skupu u Hadžićima Izetbegović je doslovce izjavio "prebrojali smo se", najverovatnije misleći na Bošnjake.
"Prebrojali smo se. I koliko lovaca imamo i koliko ima mladih ljudi i koliko imamo instruktora na dronovima i tako dalje. Dalje neću, ali evo samo da znate", naveo je Izetbegović, prenosi Kliks.
Tehničke izmene Izbornog zakona BiH sprečavaju izborne prevare
Odluka o tehničkim izmenama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine doneta je da bi se sprečile izborne prevare i ona je u skladu sa zahtevima Saveta Evrope i Venecijanske komisije, koja je dala svoje predloge, a podržala ju je i Evropska unija, izjavio je Šmit.
Izborni zakon za opšte i slobodne izbore u BiH tek treba unaprediti kada je reč o sprečavanju izbornih prevara, pa su tehničkim izmenama zakona povećane kazne za one koji lažiraju brojanje glasova, šire govor mržnje ili pokušavaju da utiču na volju birača, izjavio je Šmit u intervjuu za Dojče vele.
U pitanju su tehničke izmene zakona, a političke je Šmit "stavio na čekanje", jer, po njegovim rečima, želi da izvršnoj i zakonodavnoj vlasti BiH pruži još jednu, poslednju šansu da one izmene Izborni zakon.
"Za nekoliko nedelja ćemo se sastati sa predstavnicima stranaka. A onda ću videti ima li pomaka. A nakon izbora bi se trebalo dalje razgovarati na evropskom nivou o tome kada BiH može da postane članica EU. Ako ne mogu da pokažu napredak, onda će to izazvati velika pitanja, i to ne samo u Briselu. Upravo sam zato i preuzeo inicijativu pred izbore. To je poslednja šansa, da tako kažem", naveo je Šmit i dodao da će odluka o političkim izmenama Izbornog zakona postati izvršna tek kada je bude potpisao.
Šmit očekuje da će odluka biti doneta do izbora, do kojih je ostalo još dva meseca i podsetio je da ima izvršna ovlašćenja, ali da je odlučio da ih još uvek ne koristi.
"Izbori su za dva meseca. To je razuman vremenski period. Ja sada pojačavam pritisak. A onda ćemo videti. Pritom, trebalo bi imati na umu da ja imam izvršna ovlašćena. Nisam odustao od njih. Samo ih ovaj put nisam koristio. Postavio sam uslov i nadam se još jednom da svoja ovlašćenja ni u jednom trenutku neću morati da koristim. Nadam se da svi žele da pokažu da mogu da učine nešto. I zato nisam potpuno bez očekivanja i bez nade", izjavio je Šmit.
On je dodao da su izmene zakona ranije "zapravo, podržale sve strane u Bosni i Hercegovini", ali da se i pored toga ništa nije promenilo.
"Svi to podržavaju, ali ništa se ne menja. U parlamentu je ovaj pokušaj propao. Zato sam sada doneo ovu odluku", naglasio je Šmit.
Visoki predstavnik je situaciju u BiH ocenio kao dramatičnu i tu svoju ocenu objasnio na osnovu dva primera.
Najpre je ukazao na činjenicu da predsednik i potpredsednik vlade BiH nisu izabrani već četiri godine, jer je taj izbor blokiran, pa se došlo u situaciju da je sadašnji predsednik vlade izabran pre osam godina, 2014. godine.
Šmit je zatim naveo primer Ustavnog suda, gde je od devet sudija imenovano svega pet zbog toga što predsednik entiteta Federacija BiH nije prosleđivao predloge za imenovanje sudija parlamentu.
"To znači da u pravom smislu te reči postoji zastoj u primeni prava iz političkih, taktičkih razloga", izjavio je Šmit.
On je istakao kako cenzus od tri odsto za izbor delegata u Dom naroda Federacije BiH nije primenljiv i "da se zbog toga mora ići drugim putem".
"Ni u kom slučaju ne želim da se stekne utisak da je u pitanju namera da se BiH podeli na različite etničke regije. Ne, ja sam tu upravo da to sprečim i da održim takozvani teritorijalni integritet, ali naravno da se negde mora napraviti ravnoteža", naveo je Šmit.
Šmit je zaključio da su razgovori o izbornom procesu u BiH poslednjih "godina i decenija uvek bili neuspešni" i istakao da ne želi da menja važeći Izborni zakon, ali da ima nameru da se pronađe pravi način za rešavanje "raznih manjih problema", te da se u vezi sa tim, "ako baš ne ide nikako drugačije", može osloniti na mogućnosti koje mu daju tzv. bonska ovlašćenja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
