Izvor: Blic, 08.Sep.2010, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smene u grčkoj vladi priprema za izbore
Manje od godinu dana od dolaska na dužnost i samo nekoliko meseci posle ubrizgavanja finansijske injekcije EU i MMF Jorgos Papandreu, grčki premijer, napravio je izmene u vladi kako bi ubrzao ekonomski oporavak i umirio javnost nakon što je dužnička kriza dovela zemlju na ivicu bankrotstva.
Papandreu je smenio nekoliko ministara, ali je ključni ministar finansija ostao nepromenjen.
Rekonstrukcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vlade treba da podstakne razvoj ekonomskih i društvenih sektora u kojima je došlo do zaostajanja i da umire javnost nezadovoljnu prekomernim stezanjem kaiša uoči novembarskih lokalnih izbora.
U sastavu proširenog kabineta, koji sada ima 48 članova umesto 36, ostao je Jorgos Papakonstantinu, ministar finansija, dok su smenjeni ministri privrede, rada, zdravlja i poljoprivrede. Premijer je dao ostavku na mesto šefa diplomatije koje je sam obavljao i na tu funkciju postavio svog zamenika. Izmenjena vlada podnela je zakletvu, a krajem nedelje održaće prvu plenarnu sednicu u Solunu, na kojoj će premijer tokom vikenda održati godišnji govor o stanju grčke ekonomije.
Prema procenama analitičara, promene u vladi su diktirane, pre svega, pripremama PASOK-a za predstojeće lokalne izbore. To će biti prvi veliki test za Papandreua koji je od prvih dana morao da zavodi mere štednje, koje obuhvataju smanjenje plata i penzija u javnom sektoru i povećanje poreza, što je izazvalo talas protesta radnika i službenika.
Istraživanja pokazuju da PASOK još ima komfornu većinu u odnosu na konzervativce, ali manju nego pre godinu dana i to u trenutku kada se vlada suočava sa težim problemima, kao što su gubici u državnom preduzetnišvu i ukidanje propisa o zaštiti zaposlenih kako bi se poboljšala konkurentnost.
Prema anketama, PASOK podržava 27 odsto građana, dok je na drugom mestu konzervativna Nova demokratija sa 20 odsto, a na trećem komunisti sa 5,5 odsto. Papandreua bi više od 37 odsto građana ponovo biralo za premijera.
EU i MMF su u maju Grčkoj dodelili 110 milijardi evra pomoći, nakon što Atina nije uspela da ispuni svoje finansijske obaveze i nije više mogla da dođe do svežih fondova na finansijskim tržištima. U zamenu za finansijsku podršku, grčka vlada obavezala se da će sprovesti ekonomske reforme, da će izvršiti drakonsko smanjenje troškova i povećanje poreza, što je dovelo do masovnih protesta širom zemlje.
Pogledaj vesti o: Grčka
