Izvor: RTS, 15.Dec.2013, 08:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Službeni put" EU na istok
Ranije opisivana kao nekompetentna, hladna, bez harizme i nedorasla izazovima, šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton u austrijskoj štampi dobija etiketu "konačno odrasle". Uz njenu pomoć postignut je sporazum Beograda i Prištine, sporazum o iranskom nuklearnom naoružanju, a sada u austrijskim medijima dobija pohvale i zbog Ukrajine. Sledeći pravi izazov za nju biće posredništvo između Grčke i Makedonije.
Nekompetentna, bez harizme, bezbojna, razdražljiva, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nedorasla izazovima - to su atributi koji su do nedavno često korišćeni u evropskoj štampi za opis lika i dela Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Više ne, smatra austrijski dnevnik Di Prese, jer se Eštonova ove godine izborila za dostojniji profesionalni profil, odnosno kroz menadžment ukrajinske krize dokazala kako je "konačno odrasla".
Uz njenu pomoć je u aprilu ove godine došlo do sporazuma između Beograda i Prištine, čime je ostvarena politička formula "drvenog železa" koja Srbiji otvara vrata EU i bez "de jure" priznavanja Kosova.
U novembru je uz njenu posredničku ulogu ostvaren sporazum između Irana i Grupe 3+3, koju čine velike svetske sile Sjedinjene Države, Rusija, Kina i domaći evropski velikani Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Dok onaj između Beograda i Prištine i pored povremenih trazvica stoji, sporazum sa Iranom se već ozbiljno klima, ali, za to niko ne optužuje Ketrin Ešton ili EU - oni su napravili što su mogli, dalja sudbina tog dogovora seli se na viši nivo odlučivanja.
Da li je EU potrebna Ukrajina?
Šta je to Eštonova uradila u Ukrajini da zasluži tako pohvalne tonove u austrijskim medijima Ustvari ništa, ili ništa posebno, što je i najbolja politika koju EU ovog trenutka može voditi prema bivšoj sovjetskoj republici Ukrajini.
Eštonova je posetila Kijev, pokazala da ima razumevanja za tamošnje emocije, i vratila se u Brisel neobavljenog posla, na taj način priznajući limitiranost Evropljana u rešavanju političkih zagonetki koje se tiču ruskog "bliskog inostranstva".
Poruka je: Pokazati slabost nekad je dokaz snage. EU se ne može punom parom zavlačiti u netransparentne situacije ili diplomatski zaposedati teritorije podeljene lojalnosti, a da se to ne odrazi negativno na njenu vitalnost.
Iako gotovo nijedan članak u austrijskim i nemačkim novinama ne spominje direktno ime američkog političkog teoretičara Samjuela Hantingtona, u svima tekstovima lebdi njegov duh "sudara civilizacija", odnosno, dobar deo tih natpisa protiče u analizi Ukrajine kao "podeljene zemlje".
Hangtinton je pre dvadesetak godina u svojoj čuvenoj knjizi "The Clash of Civilizations" podelio problem-države na "usamljene zemlje" (lone countries), "podeljene" (cleft countries) ili zemlje "nesigurnog identiteta" (torn countries).
Ukrajina prema njegovoj kategorizaciji spada u podeljene zemlje - unijatski zapad doživljava se kao deo Evrope, kojoj je kroz austrijsku carevinu istorijski pripadao, dok se istok, dobrovoljno i bez pritiska, priklanja ruskoj kulturi i jeziku.
Rusija bi, prema Hantingtonu, bila "nesigurna zemlja" (torn, pocepana u duši, kao Turska na primer), što u njegovoj termnologiji znači država, odnosno nacija koja u potpunosti pripada jednoj civilizaciji, ali dekretom, odozgo, višom političkom voljom pokušava da promeni svoj identitet.
Da li je Ukrajini potrebna EU?
Šta se sve promenilo od kada je Hantington napisao svoju knjigu? Rusija je potragu za identitetom zamenila potragom za finansijskom moći i uticajem i pod Putinom definitivno prestala da u smislu civilizacijskog identiteta bude "nesigurna".
Sa svoje strane, Ukrajina je ostala razjedinjena, ujedinjena jedino svojom energetskom, trgovinskom i privrednom zavisnosti od Moskve.
Da li je to signal da Ukrajinu treba ostaviti u ruskoj sferi uticaja? Ili da Ukrajinci žele da ih se ostavi u ruskoj sferi uticaja, i to barem u svim onim slučajevima kada sa EU ne pregovaraju o dvadeset milijardi evra kao ceni za preispitivanje identiteta?
Pozivajući se na ispitivanje javnog mnenja koje je sprovela ukrajinska nevladina agencija "Research and Branding Group", razlike među stanovništvom su regionalne i ne mogu se olako podvesti pod formulu "pola tu - pola tamo", iako nisu ni daleko od nje: približavanje Kijeva Evropskoj uniji želi 81 odsto građana zapadne Ukrajine, 56 odsto srednje, 33 odsto južne i 25 odsto istočne.
Ali, ako su Ukrajinci i dalje podeljeni u odnosu na ljubav prema EU, ulazak u carinsku uniju sa Rusijom se većinski odbija - čak 61 odsto istočnih, "proruskih" Ukrajinaca je protiv, dok se u zapadnom delu odbijanje carinske unije sa Moskvom penje na 93 odsto.
Konkretno, to je ispitivanje javnog mnjenja samo dokaz da ukrajinski nacionalni identitet krije mnogo nepoznanica, te da ne varira samo regionalno, već i sezonski - preko leta je više evropski, po zimi više ruski.
Da li bi Evropska Unija imala više sreće sa potpisivanjem Ugovora o pridruživanju da joj je tajming bio bolji, da je taj čin, na primer, planirala za juni mesec ove godine, a ne za novembar?
Pravi izazovi tek predstoje
I tu se dolazi do granica onoga što EU hoće, želi, može, ili što joj uopšte treba, piše die Preše. Evropa je delatna u onim diplomatskim situacijama kada se ili pokazuje kao racionalni, nepristrasni posrednik (pregovori sa Iranom), ili kao "magnet" novog talasa proširenja (sporazum Beograd-Priština).
U slučaju Ukrajine međutim, EU nije ni nepristrasna, niti sklona da Kijevu obeća punopravno članstvo - ni sada, ni sutra, ni verovatno nikad.
Planirani ugovor o pridruživanju EU, koji je predsednik Viktor Janukovič otkazao tako što je rekao da ga verovatno još nije potpuno otkazao, nije sa strane EU ni bio zamišljen kao otvaranje stvarnih evropskih perspektiva Kijevu, već više kao poruka Moskvi.
I zato treba hvaliti Ketrin Ešton, smatra Di Prese, jer je shvatila da je ne samo Ukrajina, već i sama EU u Hantingtonovom smislu "cleft", podeljena, kada definiše svoje interese prema Ukrajini.
Na primer, Poljska i Litvanija su za pridruživanje Ukrajine EU, zato što žele stvaranje "sanitarnog kordona" prema Rusiji.
Nemačkoj su, naprotiv, u prvom planu dobri odnosi sa Rusijom i ne bi ih bez potrebe stavljala na probu.
Sa svoje strane, Francuska gleda u sasvim drugom smeru - Pariz interesuje kako se stvari odvijaju na jugu kontinenta i u Africi, a ne kako nervirati Moskvu.
Sledeći kompleksno nerešivi problem koji čeka na lejdi Ešton i gde će dokazivati svoje diplomatske sposobnosti je posredništvo između Grčke i Makedonije u sporu oko makedonskog imena.
Tek je to tvrdi orah, tvrdi austrijski list - moraće da presudi s koje strane granice žive pravi potomci Aleksandra Velikog Makedonskog, što je odluka koja se u Briselu očekuje s velikom napetošću.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
