Izvor: Blic, 18.Feb.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa Sorbone u jagodinsku školu
JAGODINA - Iako mladi ljudi već dve decenije odlaze iz Srbije u zemlje EU u potrazi za boljim životom, postoje i oni koji se i pored svih uslova u svetskim metropolama vraćaju u Srbiju. Profesorka engleskog jezika Danijela Milosavljević (24) iz Jagodine, posle završenog fakulteta na prestižnom univerzitetu u Parizu - Sorboni, vratila se u rodni kraj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Danijela je sa porodicon živela u Parizu 16 godina, od 1992. do 2008. godine. Odluka da se vrati u Srbiju bila je zajednička odluka svih članova porodice.
- Imam dvojno državljanstvo Srbije i Francuske. Sebe i doživljavam državljankom obe države, ali kad se, recimo, u sportu sastaju reprezentacije, navijam za Srbiju. U Parizu sam provela najveći deo života. Nismo oduvek razmišljali o povratku u Srbiju, ali to se intenziviralo poslednjih pet godina. Međutim, nikada nisam razmišljala da tamo i zauvek ostanem. Uvek sam maštala da se vratim u Srbiju i ovde nastavim život, zasnujem porodicu i ostvarim poslovnu karijeru. Odluku smo doneli porodično i u Srbiji mi se sviđa život. Miloševo je prelepo, tu sam među svojima. Lepo sam se snašla, počela da radim u školi, kupila i stan u Jagodini. Mislim da takvu mogućnost ne bih imala u Francuskoj. Oba jezika su ravnopravni u kući, sa majkom Žanom (48) pričam francuski, a sa ocem Kojadinom (49) srpski, a sa bratom Daliborom (21) se sporazumevam i na engleskom - kaže Danijela Milosavljević.
Danijela radi kao profesor engleskog i francuskog jezika u OŠ „Rada Miljković”. Pored tih jezika učila je i španski jezik sedam godina. Sorbonu je završila sa najvišom prosečno ocenom od 9,5 i bila je među najboljim studentima.
- Završila sam na Sorboni engleski jezik i književnost, ali sam po povratku u Srbiju, na Filološkom fakultetu u Kragujevcu morala da dajem dodatne ispite, što mi nije predstavljalo teškoću. Rad sa decom je inspirativan i mene podstiče da se i dalje usavršavam. Deca su dobra i slušaju, veoma su motivisani, ali ima i nekih nedisciplinovanih učenika. Deca su svesna da im je znanje jezika neophodno za dalji prosperitet i zapošljavanje. Ja, recimo, bolje pričam engleski i francuski nego srpski jezik, ali napredujem. Moja majka Žana je profesor francuskog jezika i magistrirala je na Sorboni, a sada smo koleginice u OŠ „Rada Miljković". Brat Dalibor studira na Matematičkom fakultetu u Kragujevcu i najbolji je student u generaciji. Takođe, planiram da upišem magistraturu engleskog jezika - pričao o svojim planovima Danijela Milosavljević.
Odluka o povratku u Srbiju doneta je porodično i Milosavljevići se već dve godine polako preseljavaju u rodno Miloševo kod Jagodine.
- Svako leto smo provodili najmanje po dva meseca u Miloševu i nikada nismo prekidali kontakt sa rodnim krajem. Majka i otac su radili u pošti u Francuskoj i to su dobri državni poslovi. Imali smo veliki stan u Parizu. Nismo štedeli i mučili se u malim stanovima, već smo normalno živeli. Težak je bio početak, ali kasnije smo živeli kao i svi u Francuskoj. U Parizu su dobre mogućnosti za edukaciju i fakulteti nisu skupi ukoliko imate dobar prosek ocena - objašnjava Danijela.
Njeni prijatelji iz Francuske prvi put će ovog leta doći u Miloševo i Jagodinu.
- Reč je o devojkama senegalskog i portugalskog porekla, sa kojima se znam još iz srednje škole. Nikada nisu bile u Srbiji i žele sve da vide, a ja ću se potruditi da im pokažem ceo moj život. I ovde imam nove prijatelje. Imam mnogo prijatelja u Francuskoj. Bilo mi je teško kad sam odlazila baš zbog njih. Teško mi je bilo i zbog jezika, jer sam teže pričala srpski od francuskog jezika, ali vremenom sam savladala sve poteškoće - navodi Danijela Milosavljević.
U Srbiji bolje nego na Zapadu
- Svi me u Srbiji uvek pitaju zašto sam se vratila kad svi žele da odu na Zapad. Moj odgovor je jednostavan. Srbija je za mene prelepa i bolja od Francuske i Zapada. Na Zapadu je sada teško pronaći dobar posao, slabije se plaća, a mnogo više radi. Zapanićete se, ali u Srbiji na kraju meseca ostaje više novca - ističe Danijela Milosavljević.
Tuđinac
Danijela priznaje da iako priča francuski jezik bez akcenta, mnogi Francuzi su je gledali kao tuđinca.
- Po imenu i prezimenu znali su da nisam njihova. Zapadna propaganda ranije nije bila naklonjena Srbiji i bilo je teško biti Srbin, jer je stvarana slika da smo divlji narod, a nisu znali ni gde se nalazi Srbija. Zbog toga sam se više družila s Arapima i Afrikancima, koji su društveniji, jer Francuzi izbegavaju strance - kaže Danijela.
Povezane vesti: U napuštenoj školi odrastaju četiri odlična đaka
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
