Izvor: SrbijaDanas.com, 20.Jun.2020, 11:13

SRPSKA DOMAĆINSTVA TROŠE UPOLA MANJE OD EVROPSKIH: Dva suseda su na dnu tabele EU po visini standarda

SRPSKA DOMAĆINSTVA TROŠE UPOLA MANJE OD EVROPSKIH: Dva suseda su na dnu tabele EU po visini standarda

Najbolji rezultat u poslednjih 12 godina od kada se prati ova statistika

Potrošnja prosečnog srpskog domaćinstva u 2019. godini za polovinu je manja od potrošnje u EU, pokazali su podaci Evrostata, statističke agencije EU, prema kojima je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika (po paritetu kupovne moći koja uzima u obzir razlike u cenama između država) još udaljeniji od proseka EU i bio je na svega 41 odsto.

I po jednom i po drugom pokazatelju nalazimo se >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << pri dnu tabele evropskih zemalja, a samo ispred Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije.

Individualna potrošnja je mera materijalnog bogatstva domaćinstava, navodi se u saopštenju Evrostata, dok je BDP po stanovniku mera ekonomske aktivnosti. Iako daleko od proseka, pa čak i od najisromašnijih zemalja EU, ovih 49 odsto je blagi napredak u odnosu na prethodne tri godine kada smo bili na 48 odsto proseka potrošnje Evropske unije.

Od 2008. godine najbliži proseku potrošnje EU bili smo 2012. godine kada je prosečna potrošnja našeg domaćinstva iznosila tačno polovinu potrošnje EU.

I BDP po stanovniku u odnosu na evropski je prošle godine porastao i u stvari se vratio na nivo iz 2013. godine kada je iznosio 41 odsto proseka Evropske unije. Iako skroman, to nam je i najbolji rezultat u poslednjih 12 godina od kada se prati ova statistika.

To što nam je potrošnja na 49 odsto proseka EU ukazuje na strukturu potrošnje, ocenjuje Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Može se zaključiti da stanovnici EU više troše na luksuzna dobra, a mi više na osnovne životne potrebe kao što su hrana, piće, odeća, stanovanje. Ipak, ja mislim da je od potrošnje kao mere blagostanja bolji pokazatelj dohodak. Recimo, za razliku od EU kod nas 20 odsto radne snage radi u neformalnom sektoru. Takođe, kod nas i dalje postoji naturalna potrošnja, odnosno ljudi proizvode sami za sebe, čega takođe ima mnogo manje u EU - napominje Žarković.

Prošle godine Srbija je zabeležila rast BDP-a od 4,2 odsto, dok je EU rasla po stopi od 1,5 odsto. Ukoliko bi se ostvarili ambiciozni planovi da naša ekonomija i u narednim godinama brže raste o evropskog proseka, logično bi bilo pretpostaviti da bi se i razlike u standardu smanjile. Ipak, Žarković ističe da se ne radi samo o rastu već i raspodeli dohotka.

- Ako taj rast BDP-a ide ka boljestojećem delu društva, onda to ne mora da se odrazi u istoj meri na rast standarda i potrošnje. Ako rast ide ka novim poslovima i zapošljavanju siromašnijeg dela stanovništva, onda je to bolje i za rast ukupnog standarda društva.  Dodaje da su se pojavile analize na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava prema kojima Džini koeficijent, odnosno mera nejednakosti dohotka u jednoj državi, raste, što ukazuje na rast nejednakosti - kaže ona.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.