Izvor: Kurir, 19.Dec.2010, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOROŠ: EVROPA DA SPASAVA BANKE, PRE NEGO DRŽAVE
LONDON - Evropska Unija (EU) pravi najmanje dve greške pri rešavanju dužničke krize evrozone, tvrdi poznati američki investitor i berzanski špekulant Džordž Soroš (George Soros), ukazujući da je prva ta što spasava države, umesto banaka.
Za drugu grešku Soroš smatra visoke kamatne stope, po kojima EU pozajmljuje zemljama suočenim sa krizom, piše ugledni britanski "Fajnenšel tajms" (FT).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Političari su iz straha, pre početka bankarske krize, odlučili da izbegnu restrukturalizaciju dugova vlada i zbog toga novcem poreskih obveznika štite vlasnike obveznica, rekao je Soroš u članku koji je objavio britanski dnevnik, a prenose novinske agencije.
"To je politički neprihvatljivo. Nova irska vlada, koja će biti izabrana u budućnosti, moraće da ukine sadašnje sporazume", smatra on i ukazuje da tržišta to znaju i da je to razlog zbog koga spasavanje Irske nije donelo olakšanje.
Visoke kamatne stope za spasonosne kredite, pak, prema mišljenju Soroša, onemogućavaju slabijim zemljama da povećaju svoju konkurentnost i sposobnost u odnosu na jače države.
"Uzajamna netrpeljivost između poverilaca i dužnika će, sasvim sigurno, rasti i postoji realna opasnost da evro može uništiti političku i socijalnu povezanost Evropske Unije", smatra Soroš.
Obe greške se, prema njegovom mišljenju, mogu otkloniti. Sredstva za spasavanje bi se trebala iskoristiti za rekapitalizaciju banaka, isto kao i za obezbeđivanje kredita državama, kaže Soroš i ocenjuje da bi rekapitalizacija banaka bila efikasnija od kredita koji se odobravaju krizom pogođenim zemljama.
"Države bi imale niže deficite i brže bi dobile pristup tržištima ukoliko bi bankarski sistem imao dovoljnu kapitalizaciju".
Bolje je ulivati novac sada nego kasnije, i to bi trebalo raditi na celoevropskom nivou, a ne ostavljati odluke na svakoj državi pojedinačno, smatra Soroš i kaže da bi se tako stvorio evropski režim regulacije. Evropska bankarska regulacija, smatra on, meša se u nacionalni suverenitet manje od evropski vođene fiskalne politike. Ukoliko se radi o iznosu kamata, koje zemlje suočene sa krizom moraju platiti za kredite za spasavanje, Soroš preporučuje njihovo sniženje na stopu "pri kojoj može pozajmljivati EU". Prednost bi bila stvaranje aktivnog tržišta evropskih obveznica.
Soroš na kraju dodaje da te dve promene i dalje ne moraju biti dovoljne i da će, možda, biti potrebna restrukturalizacija dugova nekih država.
"Dovoljno rekapitalizovane banke su to, međutim, u stanju da apsorbuju. U svakom slučaju, sprečili bismo dve jasne greške koje osuđuju EU na sumornu budućnost", smatra Soroš.
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
