Izvor: TvojPortal.com, 24.Jun.2012, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SIVA EKONOMIJA – MOGUĆNOSTI SMANJENJA
Tvoj Portal Problem sive ekonomije nije samo srspki specifikum. Tvrdnje o učešću sive ekonomije u bruto društvenom proizvodu od 40% su nerealne i nisu zasnovane na valjanim analizama. Procenat je manji jer prema nekim relevantim istraživanjima procena sive ekonomije bi u Srbiji bile oko 30%, u Crnoj Gori je na nivou od oko 20% od BDP. Prosečna stopa sive ekonomija u zemljama EU-27 iznosi 19.5% BDP, od toga je najniža >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << stopa u Austriji 8% a najviša u Bugarskoj 33%, dok u Belgiji iznosi 17%, Portugaliji 19%, Nemačkoj 14% i Italiji od 22%. U Hrvatskoj je učešće sive ekonomije u BDP 29,5%, u Norveškoj 15%, a u Švajcarskoj 7,9%. U strukturi sive ekonomije najviše otpada na maloprodaju, ugostiteljstvo i građevinarstvo. Na primer, u Nemjačkoj u strukturi sive ekonomije na građevinarstvo otpada 34%, na hotelijerstvo 15%, dok se 17% odnosi na maloprodaju. (informacija vlade C.Gore)
Najefikasniji odgovor za suzbijanje sive ekonomije je unapređenje poreskog sistema koji je baziran na jednostavnim zakonskim rešenjima, jedinstvenim i niskim poreskim stopama i što manjem broju poreskih izuzeća i diskrecionih odluka. Ovakav sisem je najefikasniji sa aspekta administriranja i plaćanja poreza.
Uopšteno posmatrano, glavni uzroci i uslovi za pojavu sive ekonomije mogu se klasifikovati u tri grupe faktora: ekonomske (finansijski problemi, visoki poreski nameti, verovatnoća otkrivanja, strogost sankcija, očekivani profit), psihološke (neslaganje sa ciljevima i sredstvima ekonomske politike, stav prema riziku) i faktore oportuniteta (iskustvo u utaji, obrazovanje značajno za nalaženje posla i njegovo uspešno obavljanje izvan zakonske regulative)
Međutim problem države Srbije je neefikasna državna administracije, poreska politika nije transparentna, država pokušava dodatnim fisklanim nametima da puni budžet, privreda je totoalno dekapitalizovana i posluje globalno sa gubitkom od oko 1 milijardu eura godišnje, za kamate bankarskom sistemu izdvaja prosečno oko 5 milijardi eura godišnje. Vrlo nizak nivo društvenog prizvoda i niska izvozna aktvinost doprinose da privreda pratkično radi daleko ispod optimalnog nivoa za servisiranje sopostvenih investicionih aktivnosti, da utiče na povećanje zapošljavanja i naravno da omogući optimalno punjenje budžeta. Ogromni troškovni pritisak na privredu uslovljava da ista ulazi u zone neplaćanja poreza kako na zarade tako i PDV, pokušavajući na taj način da smanji troškovni pritisak i poslodavci ostvare dodatni profit. Naravno da efikasnost naplate poreza značajno doprinosi bujanju sive ekonomije. Nedavni nalog poreske uprave da banke preuzmu kontrolu naplate doprinosa je demonstriranje nemoći poreske administracije Srbije.
Još jedna bitna činjenica poreske evazije je egzistencija tzv. ‘’budžetske države’’. Tako je Srbija pretvorena u tzv. Budžetsku državu ili prema navodima studije uvaženih kolega Dragomira Sundaća i Natalije Nikolovske (Scenario za ekonomski slom zemalja u tranziciji) ’’budžetska potrošnja postaje izvor državnog intervencionizma umesto afirmisanja tržišta. S obzirom na teškoće na koje se susreću zemlje u tranziciji (reforme, strukturna prilagođavanja, denacionalizacija, stečajevi) država se pretvara u megadržavu. U takvoj državi nastaje trend rasta javnih rashoda u kome država kroz različite vidove oporezivanja isceđuje i preko polovine društvenog proizvoda. Bujanje državne potrošnje dolazi u koliziju sa štednjom, investicijama, zapošljavanjem. Privreda spas nalazi u sivoj ekonomiji, neplaćanju poreza, kompenzacijama i sl. Ovakav tip države se polako pretvara u patološku državu koji stvara patološku političku strukturu. Uvođenje PDV na fakturisanu a ne naplaćenu realizaciju, je nova redistributivna šema velikog isisavanja sredstava iz privrede na račun države, čak i uslovima smrtne agonije privrede. Na kraju se dolazi i situaciju gde se potkopava sposobnost vlade da upravljaju nacionalnim ekonomijama’’. U ovakvim državama tip svojine malo ili nikako ne utiče na ekonomsku efikasnost. Ako je bužet prioritet a poreska politike nije orijentisana ka ekspanziji ekonomkse aktinvosti nego punjenju budžeta krajnji rezultat je siva ekonomija kao metod odbrane od napada budžetske države.
Svojevremeno je siva ekonomija bila socijalni filter u vreme ekonomskih sankcija tokom većeg dela devedestih godina. Visoka inflacija i niska izvozna aktivnost kao i voluntaristički pogled na ekonomsku politiku su uslovavljavali da stanovništvo pribegne strategiji preživljavanja. Ništa bolja situacija generalno nije ni sada. Tranzicija i ovakva privatizacija je omogućila preraspodelu društvenog bogatstva i ostavila veliki deo radnika zrelih godina (50 i naviše) da se sami snalaze i spas od masovne gladi pokušaju da nađu radeći na ’’crno’’. Teško je troškovni efekat poreza u današnjoj srpskoj ekonomiji prevaliti na kupca kada je tražnja veoma niska (misli se pre svega na prevođenje delatnosti sive ekonomije u legalne tokove).
Da li je moguće prevesti tokove sive ekonomije u legalne oporezive tokove koji će omogućiti punjenje budžeta. Sigurno da. Međutim treba poći od sledećih pretpostavki:
Koji nivo sive ekonomije omogućava preživljavanje socijalno ugroženih kategorija stanovništva;
Koji nivo sive ekonomije je nastao kao produkt neefikasne poreske adminstracije u kontrole poslovnih tokova i koji omogućava onim preduzetnicima sticanje enormnog ekstraprofita i enormnog bogaćenja na račun države i društva.
U ovom trenutku glavni zadatak u cilju vraćanja tokova iz sive ekonomiju u oporezive tokove je stroža kontrola tokova novca kao i poreska kontrola subjekata koji se bave masovnim uvozom robe široke potrošnje (tekstil, hemija i sl), obzirom da se prema podacima Unije poslodavaca samo u oblasti trgovine na uličnim tezgama obrne oko 1,2 milijarde eura. Takođe sprečavanje utaje PDV kroz njegovu primenu na naplaćenu realizaciju bi bio od velike koristi i pre svega lakše bi ga bilo kontrolisati. Veliki deo robe se prikazuje kao fiktivan izvoz kroz overe JCI da je roba istupila a stvarno ostala u zemlji. Treba reći da se na takvu robu vraća i plaćeni PDV na inpute.
Naravno da bi u cilju efikasne poreske reforme trebalo reformisati i državnu administraciju. U ovim trenucima kada je troškovni pritisak na privredu enorman i kada zbog poreske evazije jedna čitava grana privrede (tekstilna industrija) trpi ogromne štete jer na žalost stanovništvo u bedi i oskudici kupuje jeftinu i nekvalitetnu odeću, kada je kvalitet sasvim u drugom planu teško je doneti adekvatne mere pre svega represivnog karaktera. Na žalost i ovde se borba protiv sive ekonomije sprovodi sporadičnim hapšenijma i otkrivanja utajivača, zaplenom robe i sl. Sistemska borba mora početi od rešavanja ključnih strukturnih problema privrede i države. Borba protiv koprupcije je osnova i za suzbijanje problema sive ekonomije. Koliko bude uspešna (ne predviđam joj preveliki uspeh), toliko će biti i uspešna borba protiv evazije poreza.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
