Izvor: Vostok.rs, 21.Jun.2011, 22:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD nameću Evropi svoje viđenje regulisanja kosovskog pitanja

21.06.2011. -

Još jedna runda pregovora o Kosovu planirana za kraj juna u Briselu može postati prelomna s tačke gledišta poboljšavanja odnosa između Beograda i Prištine. Po svedočenju zvanične predstavnice EU Maje Kocijančić, strane su „blizu zeključivanja sporazuma o nizu pitanja". Međutim, na fonu određenog zbližavanja pozicija Beograda, Prištine i EU, posebno oštro je zvučala izjava zamenika >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << državnog sekretara SAD za pitanja Evrope i Evroazije Filipa Gordona (Philip Gordon). Doputovavši u posetu Balkanu on je izjavio da je Vašington „kategorično protiv" podele pokrajine na srpski i albanski deo. Bez obzira na to, učesnici u briselskim pregovorima podelu razmatraju kao jednu od varijanti za izlazak iz kosovskog međunarodno-pravnog ćorsokaka. Mišljenje analitičara Petra Iskenderova.

Podsećamo da je prvi među predstavnicima srpske vlade o mogućnosti, pa čak i poželjnosti podele Kosova u maju izjavio vice-premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je istakao da je „jedino realno rešenje – ostaviti Srbe u Srbiji, a drugi deo u kojem žive Albanci, odvojiti. To će biti delotvoran mehanizam, koji će omogućiti da se problem brzo reši". Ipak, on je načinio opasku da izražava lično mišljenje, a da pozicija zvaničnog Beograda o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova ni u kom obliku ostaje bez promena. Međutim, kasnije su na mogućnost podele počeli da aludiraju drugi srpski državni pregaoci – između ostalog ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Srbije Goran Bogdanović, koji prognozira postizanje kompromisa s Prištinom, „čak i o sižeima, koji su izuzetno osetljivi i teški" za srpsku stranu. Po postojećim informacijama ideju podele kao jednu od tema za razmatranje skloni su da prihvate i u Evropskoj uniji.

U ovoj situaciji izjava američkog diplomate Filipa Gordona izgleda kao pokušaj da se pregovori koji se vode u Briselu vrate u kolosek američkih interesa, koji se sastoje u punoj vojno-političkoj podršci albanskih separatista. Gordon je uverio lidere Kosova u to da se ne menja pozicija Vašingtona u pogledu podrške suvereniteta i teritorijalne celovitosti Kosova: „To je jasna pozicija SAD i ona će takva i ostati." Nema sumnje u to da će slične izjave učiniti rigidnijom i poziciju kosovskog rukovodstva, što teško da će ići u prilog pregovorima – istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije" stručnjak Instituta za poznavanje slovenskih naroda RAN Aleksandar Karasev:

Videćemo kako će se sad ponašati rukovodstvo Evropske zajedice. Ako ono bude forsiralo postizanje sporazuma i uključivanje Srbije i Kosova u EU to će u određenoj meri moći da ublaži situaciju. U suprotnom slučaju će Vašington i Brisel na ovaj ili onaj način morati da rešavaju problem kosovskih Srba, koji kompaktno žive na severu pokrajine. A za to su opet potrebni neki kompromisni modeli, koji su u stanju da zadovolje ne samo Prištinu, već i Beograd.

Zasad, kako ističu kosovske novine na albanskom jeziku „Koha ditore", lideri EU razmatraju mogućnost da Evropska zajednica obnaroduje specijalnu izjavu o Kosovu. U njoj će biti izložena pitanja po kojima će delegacije Beograda i Kosova uspeti da se dogovore. Ova izjava će nositi obavezujući karakter za obe strane, ali njeno objavljivanje u ime Brisela omogućiće Srbiji da izbegne potpisivanje dokumenata direktno s kosovskom delegacijom, što je za nju nepoželjno. Po podacima izdanja, niz pitanja može biti uključenu završni dokument već kasnije – u skladu s postizanjem dogovora. Nakon slične formule moguće je predvideti da će u ovom ili onom obliku biti potvrđena podela pokrajine na srpski i albanski deo.

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA

Nastavak na Vostok.rs...