Izvor: B92, 26.Jul.2015, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD i EU: Oduprite se omiljenom oružju Rusa
Nemački Maršalov fond u Vašingtonu smatra da je transatlantsko partnerstvo od ključnog značaja za promovisanje čište energetske budućnosti.
Iako se američki i evropski pristupi energetskoj politici razlikuju u nekim oblastima, oni su uglavnom usklađeni, ocenjuje Fond u analizi urađenoj uoči decembarske konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
Uključenost SAD u energetska pitanja u Evropi važna je za zajedničke nacionalne bezbednosne interese, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što, kako se ocenjuje u analizi, već nailazi na pozitivne reakcije na najvećem delu evropskog kontineta.
Bez obzira na odanost koja je obećana evropskoj solidarnosti, mnoge države u centralnoj i istočnoj Evropi često priznaju da ne veruju u potpunosti jedne drugima ili Briselu kada pitanje energetike dođe na dnevni red. One se plaše da će ostati same, ukoliko se njihovi susedi prijave za bilo koji projekat koji Rusija trenutno vodi.
Evropski zvaničnici su, kako se navodi u analizi, "pozvali članice da ne poklanjaju pažnju projektima Rusije, kao što su Turski tok i proširenje Severnog toka", a koji su, prema ocenama fonda, "zapravo taktički potez koji treba da podeli Evropu". Izuzetak je, međutim, Južni gasni koridor, projekat koji promovišu EU i SAD za dovođenje gasa iz Azerbejdžana do Evrope, i koji će ponuditi realnu energetsku diverzifikaciju.
"Energetika ostaje omiljeno oružje Rusije za sticanje političkog uticaja, a aktivna diplomatija Vašingtona, naročito u Ukrajini, gde SAD i EU blisko sarađuju na energetskim reformama, kao i u zemljama centralne i istočne Evrope, pomaže tim državama da se odupru neiskrenim molbama Rusije", ocenjuje se u analizi.
Energetska situacija u SAD i Evropi se razlikuje. Zahvaljujući bumu nekonvencionalnih metoda eksploatacije nafte i gasa, zavisnost SAD od uvezenih energenata je smanjena na samo 11 odsto u 2014. godini, i dalje beleži pad.
Evropa, u međuvremenu, oko 47 odsto energetskih potreba pokriva kroz uvoz, a njena zavisnost od uvoza će verovatno rasti. Budući da će tražnja Evrope za energentima, prema nekim procenama, ostati stabilna ili u budućnosti pasti, takva energetska situacija će sve manje i manje pogađati SAD.
Istovremeno, ono što se događa u azijskim zemljama u kojima rastetražnja za energenatima od ključnog je značaja za globalnu energetsku bezbednost i klimatske promene, što govori da zvanični Vašington treba da usmeri više pažnje na tu oblast.
SAD, takođe, čeka veliki posao na Karibima, u Južnoj i Severnoj Americi, Africi, odnosno u svim regionima koji imaju benefite od američkih saveta i pomoći.
Evropi je, kako se ocenjuje u analizi, dobro poznato šta treba da uradi kako bi unapredila energetsku bezbednost, a to su koraci poput tržišne integracije, širenja prekogranične infrastrukture i jačanja politike zaštite konkurencije.
Problem je, međutim, politička volja da se to uradi, a ako Evropljani nastave da se protive metodi hidrauličnog lomljenja (fraking) i nuklearnoj energiji, energetska bezbednost možda i nije tako važan prioritet za njih, ocenjuje Maršalov fond.
Sjedinjene Američke Države veruju u region centralne i istočne Evrope, kao i u to da ove države cene napore Vašingtona. Iz tog razloga, od SAD je traženo da učestvuju na nedavno održanom sastanku Radne grupe za gasno povezivanje zemalja centralne i jugoistočne Evrope u Dubrovniku, čiji je cilj bio jačanje regionalne saradnje u oblasti energetske infrastrukture, navodi se u analizi.
Iz fonda poručuju da Šefčovič i Kanjete sa odlučnošću kreću ka osnivanju jedinstvenog evropskog energetskog tržišta, zajednice koja bi povećala energetsku bezbednost svih članica EU. U njihovom fokusu je gas i međusobna električna mreža, ali i regulatorna saglasnost koja će obezbediti slobodniji dotok tečnog prirodnog gasa iz SAD.
U zaključku analize se navodi da je primetan očigledan zamajac u EU i u susedstvu ka smanjenju energetske ranjivosti, to je, kako se konstatuje, cilj koji zaslužuje podršku SAD na visokom nivou i saradnju sa evropskim partnerima.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
