Izvor: Southeast European Times, 17.Jun.2011, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Romske izbeglice koje se vraćaju na Kosovo suočene sa slabim mogućnostima

Neke vraćene izbeglice kosovski Romi ne vide drugu alternativu osim povratka u razvijene zemlje EU.

17/06/2011

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine – 17.6.2011.

Radi se o životu u ekstremnom siromaštvu i nezaposlenosti, iskomplikovanom potrebom reintegracije u kosovsko društvo, kažu romske izbeglice koje su poslednjih meseci vraćene iz Evrope na Kosovo.

Repatrijacija je deo sporazuma o readmisiji, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je Kosovo potpisalo sa Nemačkom, Švajcarskom, zemljama Beneluksa i drugim zemljama u cilju razvoja strategije liberalizacije viznog režima.

Kada su vlasti zemalja domaćina počele da deportuju Rome, kosovske organizacije i aktivisti za ljudska prava pozvali su da se zaustavi taj korak.

„Ne postoje direktne političke prepreke ili pretnje vezane za povratak na Kosovo, zato što nasilje više ne može da se koristi kao razlog za traženje azila“, navodi se u saopštenju Saveta za ljudska prava i slobode (CHRF). „Međutim, ekonomska i socijalna situacija na Kosovu je izuzetno nekonzistentna u pogledu mogućnosti prihvatanja tako velikog broja izbeglica.“

CHRF je objasnio da nedostatak infrastrukture veoma otežava integraciju i da će negativno uticati na dobrit izbeglica. „Nezaposlenost i ekstremno siromaštvo ne stvaraju klimu za održiv povratak izbeglica i njihovu integraciju u društvo“, rekao je CHRF.

Ilustrativan je slučaj 43-godišnjeg Ibiša Bajramija, koji sada živi sa svojom porodicom u romskom naselju u Podujevu, 30 kilometara severoistočno od Prištine. On kaže da su ga nemačke vlasti po kratkom postupku deportovale bez upozorenja, zajedno sa suprugom i troje dece.

„Niko mi nije rekao da ću biti vraćen. Došli su rano ujutru sa policijom i rekli mi 'imate 30 minuta da spakujete neophodne stvari, jer se vraćate na Kosovo'. To je bilo nešto što nisam mogao da zamislim [da se dešava] na taj način, iako smo znali da će nas jednog dana deportovati“, rekao je Bajrami za SETimes.

Kao skoro svi povratnici, on je nezaposlen, što dodatno otežava zadatak preživljavanja, s obzirom na broj nezaposlenih ljudi na Kosovu -- rekordnih 45 odsto, što je najviše u Evropi. Bajrami kaže da jedva uspeva sa sastavi kraj sa krajem, skupljajući i prodajući staro gvožđe.

On je takođe objasnio da se posle 13 godina u Nemačkoj suočio sa puno poteškoća po povratku, posebno u prilagođavanju na svakodnevni život na Kosovu. Njegova deca imala su najviše poteškoća, rekao je on, jer nisu mogla da razumeju jezik na kojem se obavlja nastava u školi.

„Više od dva meseca moja deca nisu išla u školu, zato što ne govore dobro albanski jezik, a romska škola u našem susedstvu [takođe] ima nastavu na albanskom jeziku. Najmlađi sin, 14-godišnji Esat, prestao je da pohađa školu, jer je za njega bilo nemoguće da se prebaci sa nemačke škole [na onu] na Kosovu, što je potpuna promena“, rekao je Bajrami.

Prošle godine je Savet Evrope usvojio rezoluciju kojom se pozivaju zemlje članice da prekinu vraćanje Roma koji traže azil, ako njihova bezbednost -- kao i ekonomski i socijalni uslovi za normalan život -- nisu zagarantovani.

To, međutim, nije zaustavilo deportacije i sve više Roma se žali da je teško integrisati se u kosovsko društvo. Među njima je Afrim Krasnići, 27, koga je takođe deportovala Nemačka.

„Ovde za mene nema budućnosti. Nemam posao, nemam obrazovanje, a vratili su me bez pružanja bilo kakve pomoći“, rekao je Krasnići za SETimes.

S obzirom na njegov osećaj bespomoćnosti i nedovoljnu pomoć kosovskih institucija, romski povratnici vide vraćanje u EU kao svoju jedinu održivu opciju.

„U decembru sam pokušao da se vratim u Nemačku, ali su me uhapsili u Mađarskoj zbog ilegalnog prelaska granice. Platio sam 3.000 evra samo da odem tamo i čim budem imao još novca ponovo ću pokušati“, rekao je Krasnići.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Southeast European Times...