Izvor: RTS, 17.Apr.2013, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija o Srbiji u Evropskom parlamentu
U predlog rezolucije o Srbiji, Evropski parlament izrazio "snažno uverenje da u junu 2013. mogu početi pregovori o članstvu Srbije sa EU", a to će, kako se navodi, biti moguće čim Beograd dostigne merila i ključne prioritete za otvaranje pregovora.
Evropski parlament je izrazio "snažno uverenje da u junu 2013. mogu početi pregovori o članstvu" Srbije s Evropskom unijom, a to će, kako se navodi u predlogu rezolucije o Srbiji, biti moguće čim Beograd dostigne merila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i ključne prioritete za otvaranje pregovora, prenosi Beta. Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin pozvao je, u svom izveštaju, Evropski savet da odredi datum početka pregovora za Srbiju.
Tada bi "bez daljeg odlaganja morali da počnu pregovori o članstvu" EU s Beogradom, navodi se u predlogu rezolucije o kojoj će se popodne u Strazburu izjasniti evropski parlamentarci.
Parlament Evropske unije pozdravlja obnovu dijaloga Beograd-Priština i susrete premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija kao "ključne korake ka istinskom pomirenju Srba i Kosovara i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova".
Parlamentarci EP očekuju da se sprovedu dosad postignuti dogovori i utanače i novi o telekomunikacijama i energiji, kao i da obe strane ulože napore za rešavanje pitanja nestalih.
U predlogu rezolucije se od Srbije traži da nastavi da tesno sarađuje s Eulekskom, uključujući zajedničke napore za suzbijanje organizovanog kriminala, kao i da Srbija pomaže Specijalnom istražnom timu Euleksa, koji istražuje navoda Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji.
Parlament EU "smatra da je istraga navoda u tom izveštaju u interesu Kosova".
Zato se pozivaju "kosovske vlasti i vlasti susednih zemalja da sarađuju u potpunosti i pružaju podršku Specijalnom istražnom timu" misije EU na Kosovu, a od kosovskih vlasti se traži da uspostave istinski sistem zaštite svedoka.
EP takođe "traži od Srbije da poštuje teritorijalni integritet Kosova i rešava bilateralna pitanja u dijalogu s Prištinom u evropskom duhu dobrosusedstva i uzajamnog razumevanja".
U pripremljenoj rezoluciji se "Srbija poziva da nastavi demokratske, sistemske i društveno-ekonomske reforme koje će joj omogućiti da preuzme i sprovede obaveze za članstvo".
U dokumentu se "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal" i podvlači se da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije".
S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka, da bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost sa pravilima EU.
Priznanje za saradnju sa Hagom
U predlogu rezolucije EP se odaje priznanje za saradnju Srbije s Tribunalom u Hagu i to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati haškom Sudu, a ukazuje se da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teško kršenje ljudskih prava i ratne zločine iz devedesetih godina".
Takođe se "pozivaju srpske vlasti i politički prvaci da se uzdrže od saopštenja i delovanja koja podrivaju autoritet i integritet Haškog suda" i traži od Beograda da ostane privržen regionalnoj saradnji i pomirenju, "uprkos očiglednom nezadovoljstvu srpske javnosti zbog oslobađanja Gotovine, Markača i Haradinaja".
EP podržava "stalne pozive glavnog tužioca Tribunala da se sprovede temeljita istraga i sudi licima koja su podržavala mrežu koja je beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi, i to posebno u vojnim i civilnim službama bezbednosti".
Evropski parlament podvlači da su "moćna, profesionalna i nezavisna sredstva informisanja suštinski elemenat demokratskog poretka" i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija, sprovođenje usvojene medijske strategije, tako da se rasvetle napadi i ubistva novinara, dok se novinari pozivaju da poštuju pravila profesionalnog rada.
Evropski poslanici ocenjuju da promena zakona o Narodnoj banci Srbije potkopava njenu nezavisnost što odudara od nužnog poštovanja merila EU iz Kopenhagena o delovanju političke demokratije.
Parlament EU je u pozdravio dijalog Beograd-Priština i zatražio od "svih strana da se u njemu konstruktivno angažuju i uzdrže od bilo kakve akcije koja može razbuktati zategnutosti u regionu".
U tekstu rezolucije se "podstiče" pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo da to učine i upućuje im se poziv da "učine sve što mogu da olakšaju ekonomske, društvene i političke veze između svojih građana i onih na Kosovu".
U predlogu rezolucije se navodi da bi "podela Kosova ili bilo koje druge zemlje Zapadnog Balkana bila u suprotnosti s duhom evropske integracije" i naglašava "podrška teritorijalnom integritetu Kosova, kao i uzajamno dogovorenim rešenjima za sporove".
U dokumentu Evropskog parlamenta se ocenjuje da bi potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom podstaklo evropsku i regionalnu integraciju Kosova, s konačnim ciljem članstva u EU.
Zabrinutost zbog kriminala i korupcije na Kosovu
Izražena je i "zabrinutost zbog pomanjkanja značajnijeg napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu" a vlasti u Prištini su pozvane da "iskažu istinsku političku volju i hrabrost za borbu protiv korupcije na visokom nivou".
Takođe je ukazano na "visoku ravan organizovanog kriminala na severu Kosova", uz izražavanje žaljenja što nepriznavanje Kosova onemogućava punu saradnju s Europolom i Interpolom.
U rezoluciji se naglašava nužnost pomirenja i od kosovskih vlasti traži da "učine dalje korake izlaska u susret prema srpskoj manjini, posebno na severu".
"Svi kosovski Srbi i njihovi politički predstavnici se ohrabruju da iskoriste sve mogućnosti date kosovskim ustavom da igraju konstruktivnu ulogu u politici i društvu", navodi se u predlogu rezolucije.
Finansiranje škola i bolnica na severu Kosova bi, dodaje se, trebalo da bude transparentno "u skladu s Ahtisarijevim planom".
"Za žaljenje je da i dalje predstavlja pravi izazov povratak izbeglica i raseljenih lica, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost", navodi se u dokumentu EP.
Uz ocenu da će uspostavljanje posebne jedinice kosovske policije zaštiti crkve i manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, evropski parlamentarci "izražavaju žaljenje što su kosovske vlasti odbile da presedniku Srbije Tomislavu Nikoliću dozvole da poseti Kosovo i prisustvuje proslavi pravoslavnog Božića u manastiru Gračanica".
Takođe navode da žale i zato što su srpske vlasti odbile da dozvole da potpredsednica kosovske vlade Mimoza Kusari Ljila "pređe granicu i poseti Preševsku dolinu".
.jpg)
