Izvor: B92, 13.Dec.2011, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Religija prepreka ulasku u EU?
Odnos prema religiji u Srbiji nije značajna prepreka ulasku zemlje u Evropsku uniju, uprkos relativno niskom poverenju prema Uniji među pripadnicima verskih zajednica, zaključeno je na debati "Religioznost u Srbiji i proces evropskih integracija".
Na debati su predstavljeni rezultati istraživanja sprovedenog tokom 2010. i početkom 2011. godine na 1.219 ispitanika - pripadnika pravoslavne, rimokatoličke, muslimanske, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << protestanske i jevrejske zajednice, a učesnici su ocenili da građani ne strahuju da bi ulaskom u Uniju izgubili nacionalni i verski identitet.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić smatra da se nameće zaključak da versko opredeljenje i pripadnost verskoj zajednici nije u negativnoj korelaciji sa spremnošću za ulazak zemlje u EU i da crkva nije prepreka za ulazak u Uniju.
On je mišljenja da je istraživanje odbacilo i predrasudu da građani strahuju da bi ulaskom u EU izgubili nacionalni i verski identitet, budući da to ne smatra čak 64,8 odsto njih.
Prema njegovim rečima, 53,7 odsto ispitanika želi da Srbija uđe u EU, iako u tu organizaciju poverenje ima 19 odsto ispitanih.
U NATO veruje samo osam odsto, dok 27 odsto muslimana ima veliko poverenje u severoatlanski savez i 17 odsto katolika, što, kako smatra govori da na stavove srpskog stanovništva uticaj ima novija istorija.
Kako je naveo, najviše ispitanika ima poverenja u crkvu i to 58,2 odsto, sledi poverenje u vaspitno-obrazovni sistem (47,6), vojsku (40,8), zdravstveni sistem (35), dok je na četvrtom mestu sa 32 procenta Skupština Srbije, koja je ujedno i politička institucija kojoj su ispitanici dali najviše poverenja, dok su na začelju štampani mediji i političke partije.
Simić je ukazao da je istraživanje pokazalo da se u Srbiji čak 93 odsto stanovništava izjašnjava kao vernici, da je među njima mnogo onih koji upražnjavaju verske obrede poput krštenja, krsne slave i sahrana, ali da veliki broj njih ide u crkvu tek nekoliko puta godišnje, dok se jedna četvrtina bogu moli samo nekoliko puta godišnje.
Profesor Filozofskog fakulteta Dragana Radisavljević-Chiparizović navela je da je poverenje u institucije generalno nisko, a da je od 18 ponuđenih institucija EU na 10 mestu.
Prema njenim rečima, interesantno je da su ulasku u EU najviše naklonjni tradicionalni vernici - čak 89 odsto, što pokazuje da vernici tokom prošle godine nisu bili protiv ulaska u Uniju. I profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Radovan Bigović smatra da evropske integracije i globalizacija sveta nisu ideje koje su tuđe crkvi, a predstavnici verskih zajednica naglasili su da je osnovni zadatak crkve da poziva na zajedništvo.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je ukazao da se Unija uglavnom sagledava kao politička i ekonomska zajednica, ali da je ona i zajednica vrednosti i slobode, tolerancije i mira i tu se uočava veza EU i religije.
Dežer je naveo i da je na Savetu EU u petak pored rešavanja unutrašnjih problema Unija bila posvećena i proširenju, a i Srbiji je priznat napredak i zakazano novo razmatranje o statusu kandidata u martu.
Istraživanje su sproveli Hrišćanski kulturni centar, Fondacija Konrad Adenauer i i Centar za evropske studije, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 63,7 odsto pravoslavaca, 9,4 odsto rimokatolika, 9 odsto muslimana, 8,5 odsto evangelista i protestanata i tri odsto jevreja.
Foto: luigi diamanti / FreeDigitalPhotos.net
